др Драгана Чолић Биљановски

Редовни професор

Биографија

Катедра

Менаџмент и продукција позоришта, радија и културе

 

Предмети

Позоришна продукција

Театрологија

 

Образовање

Дипломирала на Факултету драмских уметности, на групи Позоришна и радио продукција 1983. године.

Магистрирала 1998. године, област театролигије.

Докторску дисертацију одбранила 2000. године, област театролигије.

 

Уметничка односно научно-истраживачка област

Театрологија

 

Уметнички рад и истраживање

Ауторка радио игре за децу Чаробна шума Тибили Тома која се у режији Наде Белогрлић емитује од 1997. у оквиру Драмског програма Радио Београда.

Ауторка (у коауторству са Надом Белогрлић) емисије Ја  нисам ружа нити лала..., о сведочењима  логораша Голог отока о позоришном животу, реализоване у овиру Документарног драмског програма Радио Београда.

Објавила збирку поезије Прагови слутњи, Београд, Свет књиге, 1997.

 

Научно-истраживачки рад

Објавила је више радова и превода из позоришне историје и театрологије, у стручним часописима и дневним листовима  - Позориште,Театрон, Сцена, Лудус, Књижевне новине, Квадарт, Политика, Вечерње новости, Зборник матице српске за сценске уметности, Зборник ФДУ, итд.

 Аутор је публикација: Народно позориште у Смедерву 1950-1956. МПУС, Београд и Дом културе Смедерево; 1993. Јован Милићевић. МПУС, Београд, 1993; Позоришни живот на Голом отоку 1949-1954. МПУС, Београд и "ТВ новости "Ревија 92", Београд, 1994; Миодраг Петровић Чкаља. МПУС, Београд, 1995; "Заједнички стан" Драгутина Добричанина код нас и у свету.МПУС, Београд, 1996; Београдско драмско позориште 1947-1997. МПУС, Београд, 1997; Дела Бранислав Нушића на београдским сценама. МПУС, Београд, 1998; Дела Јована Стерије Поповића на сценама Србије 1945-1996. Институт ФДУ, Београд, 2000; Нушић позоришни стваралац двадесетог века. Библиотека "Нушићеви Дани", Дом културе, Смедерево, 2000; Смотра југословенске уметности "Мермер и звуци" 1968-2000. Смотра "Мермер и звуци", Аранђеловац, 2003.

Учесник је домаћих и међународних научних и стручних скупова као што су: Трибине "Стеријиног позорја", Нови Сад; 125 година Народног позоришта у Београду, Српска академија наука и уметности, Београд, Допринос руске емиграције српској култури двадесетог века, Славистички центар Филолошког факултета у Београду, Унивезитет уметности као експериментални простор за уметничке, педагошке и научне иновације (од институционалне ка пројектној логици), Универзитет уметности у Београду и Немачка ректорска конференција (2002), Међународни симпозијум Позориште и фестивали, Позориште "Славија", Београд (2003), Међународна театролошка конференција: Балканска театарска сфера, Фестивал "Скомрахи", Скопље, Република Македонија,(2003), Трибина Фестивала "Нушићевих дана", Смедерево (2003). Такође, учествовала је на промоцијама књига и отварању изложби у Српском културном центру у Приштини, Смотри југословенске уметности "Мермер и звуци" у Аранђеловцу, затим на позоришним фесивалима у Србији попут "Нушићевих Дана" у Смедереву, Сусрети професионалних позоришта Србије "Јоаким Вујић" у Крушевцу, Пироту, Шапцу, те Фестивалу југословенских позоришта у Ужицу.

 

 

Др Драгана Чолић-Биљановски рођена у Београду,  дипломирала је на Факултету драмских уметности, на групи Позоришна и радио продукција 1983. године. Магистарску тезу Дела Јована Стерије Поповића на сценама Србије (1945-1996) одбранила је 1998, те стекла академски назив магистра наука о драмским уметностима из области театролигије, а докторску дисертацију Бранислав Ђ. Нућић као организатор позоришне делатности одбранила је 2000, и стекла академски назив доктора наука о драмским уметностима из области театрологије.

Професионални рад почела је (1978) у Радио Београду -  програм "Инедкс 202", Југословенском драмском позоришту (1981-1982), Позоришту "Атеље 212" (1982-1984), БИТЕФ-у (1079-1986) и Дому омладине Београда (1982-1986). Од 1986. до 1990. била је стручни сарадник у Музеју позоришне уметности Србије, где је од 1990. до 1998, (положивши стручни испит из области музеологије при Народном музеју у Београду стекла звање кустоса), у континуитету била стално запослена.

Дугогодишњи је селектор позоришног Фестивала "Нушићеви дани" у Смедереву и селектор драмског програма у оквиру нанифестације Смотра уметности "Мермер и звуци" у Аранђеловцу.

 Била је члан редакције часописа Театрон од 1990. до 1998. Написала је радио игру за децу Чаробна шума Тибили Тома која се у режији Наде Белогрлић емитује од 1997. у оквиру Драмског програма Радио Београда. Такође у овиру Документарног драмског програма Радио Београда, аутор је у коауторству са Надом Белогрлић емисије Ја  нисам ружа нити лала..., о сведочењима  логораша Голог отока о позоришном животу. Ова емисија је учествовала на Фестивалу радио програма ФЕДОР, 1994. Објавила је и збирку поезије Прагови слутњи, Београд, Свет књиге, 1997. Од децембра 1998. до 2003. у звању доцента, од 2003. у звању ванредног професора, а од 2008. у звању редовног професора, предаје на Факултету драмских уметности у Београду, предмете Позоришна продукција и Театрологија. Такође, од 2001, у наведеним научним звањима, предаје и на Факултету драмских уматнности, Цетиње, Црна Гора. Њени преводи поезије знаменитог руског уметника Владимира Висоцког као и есеј Бесмртни живот Владимира Висоцког, објављених у часопису Драма, Удружења писаца Србије, 2007, налазе се у оквиру велике светске изложбе Музеја Владимира Висоцког у Козлостању, Пољска. Члан је међународног жирија фестивала Бијенале црногорског театра, 2010.године.

За дугогодишњи рад у култури на просторима Србије, добила је "Златну значку" Културно просветне заједнице Србије, Београд, 2000. Велику повељу „Смотре Мермер и звуци“, Аранђеловац, 2003. Повељу Позоришног музеја Војводине и Српског народног позоришта, Нови Сад, 2007. Захвалницу града Младеновца за допринос култури града, 2006. Велику плакету са ликом Б.Ђ. Нушића поводом „25 година Фестивала Нушићеви дани“, Смедерево, 2008. „Златни Беочуг“ за трајни допринос култури града, Београда, 2012. Плакету за изузетан допринос развоју културе, посебно вишедеценијском раду на развоју културе Смотре „Мермер и звуци“, Скупштине општине Аранђеловац, 2017.

 

Е-пошта

dcbiljan@gmail.com