Катедра за позоришну и радио режију

 

Историјат:

Када је 1948/49. основана београдска Позоришна академија, постојали су само одсеци за глуму и режију. На њима су као први професори били окупљени ствараоци, чија имена и данас изговарамо са страхопоштовањем. То су биле личности које су представљале сам врх наших тадашњих знања и умења из области позоришне уметности. Иако су најчешће били без формалног академског позоришног образовања, јер оно раније код нас није ни постојало, они су са собом носили огромно уметничко искуство, широко лично образовање, неоспорни уметнички ауторитет и харизматични персоналитет. Такође се мора признати да су се међу овим врхунским професорима налазиле личности различитих животних и идејних педигреа и различитих естетских опредељења. То међутим није спречавало да се настава изводи у некој врсти коегзистенције различитости, уз проналажење заједничких константи, што је карактерисало и цео каснији развој Академије, односно Факултета драмских уметности.

Оно што је обједињавало све нијансе приступа позоришној педагогији била је усмереност на освешћен приступ структури уметничког позоришног дела и процеса његовог стварања, односно токовима анализе и синтезе практичног уметничког чина. Разумевање структуре и њена освешћена примена постало је камен темељац београдске школе позоришне режије. Овакво одређење се може применити пре свега на њене зачетнике, професоре др Хугу Клајна и Јосипа Кулунџића.

Иако је после прикључења Високе филмске школе Позоришној академији
постојала претпоставка да ће филмска настава наћи своје место уз већ конституисане позоришне предмете, то се није догодило. Режија, као главни или матични предмет, ипак је обухватала, у почетку претежно, а затим и искључиво, позоришну димензију. Континуирана настава филмских предмета обновљена је 1961. године. Тада је створен систем у коме је настава режије била усмерена на сва четири медија, - позориште, филм, радио и телевизију, с тим што се после друге године вршило усмеравање на позоришни, или на филмско-телевизијски смер. Овакво организовање наставе задржано је до 1967. године, када долази до потпуног раздвајања студијских група и катедри, па отада функционише и катедра за Позоришну и радио режију, са наставном оријентацијом, која је, уз извесне модификације и осавремењивања, задржана и до данас.

Приликом оснивања Академије 1948. године, први професори режије били су др Хуго Клајн (до 1970. године) и Бојан Ступица, који је у настави провео само око годину дана. Следећу класу режије преузео је Јосип Кулунџић (предавао режију до 1957. године), који је касније предавао Глуму, а затим је основао и конципирао наставу Драматургије (до 1968. године). Њима ће се, после фузије са Високом филмском школом 1952. године, придружити Вјекослав Афрић (до 1973. године). Сценографију, као један од најважнијих предмета у студијском програму режије, предавао је Миленко Шербан (до 1972. године).

Свест о структури и систему интеракције била је линија водиља, која се преносила и на другу генерацију наставника Позоришне режије: Мирослава Беловића (1948-1956. на катедри за Глуму, а од 1970 до 1993. на катедри за Позоришну режију), Борјану Продановић (1961-1994.), Димитрија Ђурковића (1969-1991.) и Дејана Мијача (1974-1998.). Као професор Позоришне режије своју стваралачку каријеру завршио је Љубомир Драшкић (1996-2002.). Позоришну режију као главни предмет предавали су професор емеритус Светозар Рапајић (на ФДУ од 1971.), као и професори Славенко Салетовић (1974 - 2016) и Никола Јевтић (1980-2013.).

Наставу Основа позоришне режије, као нематичног предмета на групама за Драматургију и за Организацију, у почетку је водио др Хуго Клајн, а затим професори Сергије Харашић (1960-2000.),  Светозар Рапајић (2000-2009.) и Славенко Салетовић (2009-2012.) за катедре Менаџмента, Драматургије, Глуме и Снимања и дизајна звука.

Радио режија је уведена 1964. године и убрзо је постала други матични предмет на катедри. Наставу је водила Мира Траиловић (до 1976.), а затим Дарко Татић (1976-2001.).

После професора Миленка Шербана наставу Сценографије преузео је Живорад Кукић (1972-1977.);  потом је професор Миодраг Табачки (од 1978. до 2014.) изводио наставу предмета Сценографија и костимографија. Године 2015. наставу на овом предмету је хонорарно водила Милица Бајић Ђуров, ванр. проф.

Асистенти на предмету Позоришна режија били су и Вида Огњеновић (1975-1979.);  Горчин Стојановић; Јагош Марковић (1994-2002.); Стеван Бодрожа (2003-2011.) ; Ана Ђорђевић (2011-2014.); Игор Вук Торбица (од 2014. - 2017.)

 

 

Настава:

Настава Позоришне режије, као главног предмета, распоређена је у неколико оквирних целина, које одговарају годинама студија. Прва година студија подразумева савладавање основног елементарија режије и позоришног чина, заснованог на структури радње и сукоба, и на интеракцији свих чинилаца. Ови феномени се испитују у оквиру малих сценских целина, уз елементарне сценске захтеве.

На другој години акценат се ставља на редитељску анализу драмског текста и на студију сценског лика, у оквиру реалистичке фактуре. Трећа година посвећена је обликовању жанра и стила, на узорку једночинке или једнога чина веће драмске целине, док се у четвртој години синтетишу сва претходна искуства кроз проучавање проблема редитељске композиције кроз структуру целовечерње представе.

На студијама нивоа Мастера предвиђа се усмеравање наставе ка истраживању и реализацији сложених, жанровски специфичних облика позоришта и режије звука, са широком могућношћу бирања изборних предмета, овисно о теми Мастер - Завршног рада. Студенти приликом уписа бирају и ментора за главни предмет.

Испитне представе студената Позоришне режије изводе се на ФДУ, на сцени "Мата Милошевић", али и у многим професионалним позориштима у Београду и Србији, као и ван Србије, а понекад и у другим, ванинституционалним и алтернативним просторима.

 

 

Катедра данас:

Професор емеритус Светозар Рапајић (на ФДУ од 1971.) води предмет Позоришна режија на Докторским уметничким студијама.

Позоришну режију, као главни предмет на нашој Катедри на Основним и Мастер  студијама предају:


редовни професори:  Егон Савин (од 1979.), Ивана Вујић (од 1990.), Алиса Стојановић (од 1994.) и Душан Петровић (од 1994.)

ванредни професор - Даријан Михаловић (од 2001.)


доценти : Филип Гринвалд (од 2010.), Снежана Тришић (од 2015.) и Ана Томовић (од 2019.)

стручни сарадник: Тара Манић (од 2017.)

Радио режију, као други главни предмет на нашој Катедри, предаје редовни професор Бранислава Стефановић (од 1999. године).


Наставу предмета Сценографија и костимографија  од 2016. године води Јелисавета Татић-Чутурило, доц . 


Предмет  Основе радио режије за студенте Катедре за снимање и дизајн звука предаје редовни професор Бранислава Стефановић.

Предмет Основе позоришне режије за студенте Катедре за драматургију, води ванредни професор Даријан Михајловић.


Редовни професор Ивана Вујић на Мастер студијама предаје изборни предмет Редитељски системи 20. и 21. века.