Александра Јовановић

Биографија

Александра Јовановић је рођена у Врању 1996. године. Завршила је основне и мастер академске студије драматургије на програмима Драмске и аудиовизуелне уметности Факултета драмских уметности, Универзитета уметности у Београду. Докторанткиња је на студијском програму Драмске и аудиовизуелне уметности истог факултета, где и ради као истраживачица-сарадница за област уметности. У фокусу њеног истраживачког рада су нове позоришне форме са акцентом на интерактивности у драмском тексту и инсценацији. Пријавила је докторски уметнички пројекат: Страно тело (интерактивна позоришна представа о природи сексуалне трауме кроз отворену форму).

Од професионалних драматуршко-сценаристичких радова издваја следеће: позоришну представу Прасетина на 178 начина (Народно позориште Ниш, редитељка: Соња Петровић); краткометражни филм Кротки (редитељ: Јован Димоски); интерактивну плесну монодраму за младе Да ли сам ти икад рекла… (ауторски пројекат редитељке Соње Петровић, драматуршкиње Александре Јовановић и кореографкиње Јоване Ракић, Народно позориште Тоша Јовановић у Зрењанину).

Добитница је следећих награда: Награда Политикиног забавника 2020. године; Награда града Ниша Мален цвет 2020. године за најбољи роман за децу и младе, за роман Црна птица у издању Креативног центра (роман је уврштен у 200 најбољих романа за децу и младе на свету, у међународном каталогу White Ravens 2021. године који издаје минхенска библиотека за децу и младе); Награда Сигридруг за текст Жеља, рађен по мотивима романа Црна птица, на Змајевим дечијим играма у Новом Саду, у оквиру фестивцала Монодрама за децу, 2021. године; Награда Раде Обреновић 2023. године за најбољи роман за децу и младе 2023. године; Награда Доситејево перо за 2023. годину за роман Петра је стварно отишла, у издању Креативног центра (роман је уврштен у 200 најбољих романа за децу и младе на свету, у међународном каталогу White Ravens 2023. године који издаје минхенска библиотека за децу и младе). Ауторка је и сликовнице за децу Лена и пуж (2025), као и романа Ово није љубавни роман (2025), у издању Креативног центра.

Значајни пројекти у развоју: луткарска представа за децу Гаврош, рађена по новели Виктора Игоа (Народно позориште Тоша Јовановић, Зрењанин); дугометражни играни филм Терање, у режији Јована Димоског, пројекат је подржан од стране Филмског центра Србије, на конкурсу за финансирање унапређења и развоја филмских сценарија; дугометражни анимирани филм за децу и младе Девојчица звана Жеља, у режији Рашка Миљковића, пројекат је подржан од стране Филмског центра Србије, на конкурсу за финансирање унапређења и развоја филмских сценарија.