Катедра камере

Суштински значај визуелне компоненте за филм и телевизију, као и чињеница да су у Европи и свету већ постојале студије камере, допринели су да се 1970. године, на тадашњој Академији за позориште, филм, радио и телевизију, на иницијативу групе професора филмског смера, оснује Група за филмску камеру. Исте године одржава се први пријемни испит и школске 1970/1971. године почиње да студира прва генерација будућих филмских сниматеља. Оснивач Групе за филмску камеру био је Владета Лукић (1910-1978), пре II светског рата филмски аматер, дипломирани правник, а од ослобођења истакнути сниматељ више од 40 краткометражних филмова као и већег броја играних филмова.

 

 

За протеклих 48 године постојања Катедре камере, дипломирало је преко 250 студената из свих крајева бивше Југославије. Они представљају најзначајније ствараоце филмске слике у својим срединама и добитници су низа награда и признања на фестивалима у земљи и иностранству. Поред кинематографије, наши некадашњи студенти су водећи и незаобилазни ствараоци и на многобројним телевизијским станицама, као и у подручју фотографије. Креативан рад стваралаца који су се школовали на Катедри камере је најсигурнији ослонац сваког новог пројекта на филму, телевизији, фотографији и у другим мултимедијским процесима.

 

Данас на Катедри камере постоје основне и мастер студије, а за дипломиране студенте постоји и могућност даљег школовања на специјалистичким и докторским уметничким студијама у области драмских и аудио-визуелних уметности на Факултету драмских уметности. Основне академске студије на Катедри камере трају четири године (8 семестара). За упис на ове студије кандидати полажу испит за проверу склоности и способности који се састоји из три елиминаторна дела. Први део представља снимање фотографија на задату тему. На другом делу испита кандидати снимају филмове на задату тему. Трећи део се састоји из писменог теста из области опште, ликовне и техничке културе и усменог испита. По завршеним основним студијама студент стиче звање дипломирани драмски и аудио-визуелни уметник - сниматељ слике.

 

Предвиђено трајање мастер студија је једна година (2 семестра). Услов за упис на ове студије су претходно завршене одговарајуће уметничке основне академске студије. Кандидати који испуњавају предвиђене услове полажу пријемни испит који се састоји из прегледа и анализе предатих практичних радова и пројеката које је кандидат дужан да преда приликом пријаве (играни филм, кратки играни филм, документарни филм, ТВ остварење било ког жанра, експериментални филм, анимирани филм). Неопходно је да радови представљају ауторски рад у минималном трајању од 15 минута. По прегледу радова комисија у интервјуу са кандидатом врши проверу његовог креативног и уметничког потенцијала за наставак школовања на мастер студијама. По завршеним мастер студијама студент стиче звање драмски и аудио-визуелни уметник - мастер сниматељ слике.

 

 

На Катедри камере данас постоје три главна предмета: Филмска слика, Телевизијска слика и Фотографска слика. Предмет Филмска слика се предаје на свим годинама основних и мастер студијама. У оквиру овог предмета на основним студијама студенти изучавају историјски развој уређаја за снимање и репродукцију покретних слика, елементе и врсте филмских камера, руковање филмским камерама, алате и прибор за филмско снимање, визуелно компоновање филмске слике, врсте и употребу сценске технике, природу светлости, врсте и карактеристике светосних извора, филтере, рад у филмском студију, осветљавање у ентеријеру и екстеријеру, стварање различитих светлосних атмосфера, рад директора фотографије, елементе стила у покретној слици, филмски простор, филмско време, стилски континуитет, принципе обликовања филмске слике, перспективу, специфичности стварања филмске слике за различите форме и жанрове (играни филм, документарни филм, експериментални филм, интернет садржаји), покрет филмске камере, сниматељски поступак у функцији стила, теме и идеје филмског дела, употребу објектива и многе друге методске јединице. На мастер студијама у оквиру истог предмета студенти обрађују методске јединице као што су: директор фотографије, позиција аутора слике, анализа сценарија директора фотографије, истраживачки рад, визуелне референце, визуелне скице, рад са редитељем, креативне и техничке пробе, рад са сценографом, рад са костимографом, специфичности рада у различитим жанровима, стилско одређење и визуелни континуитет, тумачење простора у различитим структурама, директор фотографије и постпродукција слике, филмска слика и долазеће технологије и друго.

 

Фотографска слика се предаје на свим годинама основних и мастер студија. На овом предмету на основним студијама изучавају се настанак и развој фотографије, природа светлости, аналогне и дигиталне фотографске камере, техничке карактеристике и употреба објектива, природни и вештачки светлосни извори, експонометрија и примењена сензитометрија, класични фотографски материјали, дигитални сензори, хемијска обрада фотографске слике, дигитална обрада фотографске слике, елементи композиције фотографске слике (линија, површина, облик, текстура, валер, боја), принципи компоновања фотографске слике (репетиција, градација, хармонија, контраст), карактеристике композиције фотографске слике (јединство, равнотежа, ритам), документарна, ликовна и пропагандна фотографија, фотографски жанрови (портрет, пејзаж, архитектура, репортажа, акт, мртва природа), осветљавање у фотографији, специфичности осветљавања људског лица, тела, ентеријера, матираних, сјајних и комбинованих површина, субјективно и објективно у фотографској слици, дводимензионални и тродимензионални простор, перцепција фотографске слике, форма и стил у фотографији, стилско јединство, оптички рукопис и друге методске јединице. На мастер студијама у оквиру предмета Фотографска слика између осталог изучавају се фотографија као комуникациони систем, простор и протагониста у фотографији, генерисање фото-реалистичне слике, дигитални композити сниљене и генерисане слике, теорија информација у фотографији, информативна, емотивна и пропагандна порука у фотографији, формирање основног и секундарног значења фотографске поруке, ниво експресије у фотографији, идеални фотографски комуникациони систем, однос статичне и кинетичке информације - фотографија и кинематографија, разлике у компоновању фотографске и кинематографске слике, облици манипулације фотографском и кинематографском информацијом, будући развој фотографске и кинематографске слике са становишта теорије информација.

 

Предмет Телевизијска слика предаје се на прве две године основних студија и обрађује теме специфичне за стварање телевизијске слике - техничке параметре и основе коришћења електронских аналогних и дигиталних камера, стандарде и правила телевизијског снимања, специфичности ENG и EFP снимања, креирање слике за различите телевизијске жанрове и програме (вести, играни, документарни, забавни, образовни програм), сензоре, оптичке системе и квалитативне параметре савремених електронских камера, дигиталну и аналогну слику, аналогно-дигиталну конверзију, компресију и квалитет телевизијске слике, нове телекомуникационе медије и уређаје, осветљавање у студију и екстеријеру за потребе телевизије постпродукција телевизијске слике и друго.

 

 

Предмет Специјални визуелни ефекти обрађује визуелне ефекте настале испред камере, у камери и визуелне ефекте у постпродукцији, фронт пројекцију и рир пројекцију, појмове величине и запремине у визуелним ефектима, односе микро и макро елемената у слици, релативност величине и појам тродимензионалности, осветљавање за потребе креирања специјалних ефеката, стробоскопију, инклинацију и конкатенацију, глас пејнтинг и мејт пејнтинг, колор диференс (плави и зелени екран), травелинг мејт, мултифилм системе, колорне сепарате и супер контрасне материјале, уређаје за посебна снимања (Рострум камера, Зоптик систем), посебне технике снимања, ефекте у копирању, дигитално композитовање слика, компјутерске програме за креирање специјалних визуелних ефеката, параметре дигиталне слике у софтверима за дигитално композитовање и друго. Предмет Анимација се бави историјом покрета, историјом анимације, сторибордом, визуелизацијом у анимацији, принципима анимације, плошним техникама, анимацијом песка, цел анимацијом, пин скрином, просторним техникама у анимацији, пиксилацијом. тајм лепсом, стоп моушном, анимацијом лутака, техникама колажа и асемблажа, компјутерском анимацијом, основним софтверима за анимацију, дводимензионалним и тродимензионалним техникама компјутерске анимације, ротоскопијом, флеш анимацијом, развојем архетипских и стереотипских ликова, проблемима продукције анимираног филма, видео игрицама, интерактивном анимацијом и другим темама.

 

Поред наведених, на Катедри камере изучавају се и други предмети значајни за образовање будућих стваралаца слике: Ликовна култура, Ликовни жанрови, Визуелни медији, Технологија фото-филмске слике, Технологија електронских медија, Филмска режија, Филмска монтажа, Документарни филм, Примењена музика, Снимање и дизајн звука, Историја филма, Историја уметности, Филмска продукција, Телевизијска продукција, Естетика, Психологија и друго.

 

Студенти су након завршених студија на Катедри камере оспособљени за самостални ауторски рад у најсложенијим и најзахтевнијим облицима стварања слике, како у примењеној, утилитарној сфери, тако и у сфери чистог уметничког визуелног стваралаштва. Подручја рада свршених студената камере су у областима кинематографије, телевизије, фотографије, интернет садржаја, као и у подручјима дизајна светла за различите намене, постпродукцији кинематографске, телевизијске и фотографске слике, стварању генерисане и композитне слике и другим интердисциплинарним и вишемедијским облицима стваралаштва.

 

 

На Катедри камере од оснивања предавали су професори: Владета Лукић, Бранибор Дебељковић, Жика Албуновић, Милорад Марковић, Невенка Реџић, Предраг Поповић, Никола Мајдак, Павле Васић, Чедомир Васић, др Лепосава Вушковић, др Изток Чадеж, др Дејан Пантелић, др Срећко Прњат, Луј Тодоровић, Владимир Красњух, Војислав Опсеница, Вељко Павловић, Милорад Глушица, Милан Милетин и Драган Јовановић. Данас Катедру камере чине: редовни професори Миладин Чолаковић, Владан Павић, Александар Костић, Петар Поповић и Иван Шијак; ванредни професори Бранко Сујић, Небојша Башић и Александар Илић; доцент Александар Павловић; стручни сарадници Милица Дракулић и Лука Трајковић.