ARTIS - Уметност и истраживање трансформација појединаца и друштва

Пројекат Art*is – Art and Research on Transformations of Individuals and Societies (2020–2025), финансиран кроз Horizon 2020 програм Европске уније, јединствен је сараднички подухват који је теоријски истражио и емпиријски документовао индивидуалне и колективне промене кроз транформативну снагу уметности.

Идеја пројекта је утемељена на тврдњи да је за унапређење политика које би подстицале шири утицај уметности неопходно изградити систематичан програм који комбинује емпиријска и теоријска истраживања с перспективама уметника, уметничких педагога и других актера.

Методолошки, пројекат је допринео интеграцији најсавременијих емпиријских приступа у психологији, неуронаукама и феноменологији, на основу којих су идентификоване специфичне врсте искустава са уметношћу, те повезивању тих искустава с променама на индивидуалном (неурокогнитивном, емоционалном, здравственом) и друштвеном нивоу (просоцијални и политички ставови). Све то је спроведено у водећим музејима и урбаним центрима широм Европе (Savvy Contemporary, Albertina Museum, Venice Biennale, Галерија Матице српске и др), као и у кућном и радном окружењу појединаца.

Истовремено, прикупљени емпиријски подаци били су контекстуализовани и теоријски преиспитивани из угла филозофије, политичких наука и уметничке критике, чиме је успостављен динамичан дијалог између резултата теренских истраживања и концептуалних оквира. Овај теоријско-емпиријски фокус надограђен је низом уметничких интервенција, експеримената и радионица које су заједнички осмишљавали уметници, уметничке школе и изложбени простори, доприносећи тестирању уметности као средства друштвене трансформације у различитим контекстима. Финални увиди, произишли из ових вишеструких процеса, преведени су у конкретне смернице за јавне политике које су артикулисали и заступали чланови пројектног тима у сарадњи са институцијама и кључним актерима у области културе и образовања.

Поред Факултета драмских уметности у Београду, у пројекту је учествовао хетероген скуп високошколских установа, научноистраживачких организација које су активне у пољу друштвених наука, историје уметности, филозофије, педагогије и културне политике, међу којима су: Универзитет у Бечу (Аустрија), Универзитет у Амстердаму (Холандија), Хумболтов Универзитет у Берлину (Немачка), Архус Универзитет (Данска), The Weißensee Академија уметности у Берлину (Немачка), Royal Holloway and Bedford Нови Колеџ у Лондону (Уједињено Краљевство), Интердисциплинарни Форум Неуроурбанистик у Берлину (Немачка), Универзитет у Оксфорду (Уједињено Краљевство).

Факултет драмских уметности представљао је истраживачки тим Катедре за менаџмент и продукцију: др Милена Драгићевић Шешић, проф. емерита, др Ирена Ристић, ред. професорка, др Љиљана Рогач Мијатовић, ванр. професорка, др Нина Михаљинац, ванр. професорка, др Ксенија Марковић Божовић, научна сарадница, др Татјана Николић, научна сарадница и мр Милан Ђорђевић, асистент. ФДУ тим је управљао радним пакетом активности Policy, Exploitation, Communication, Outreach, у сарадњи са другим партнерима. Главни циљ овог радног пакета био је да обезбеди широку дисеминацију и утицај резултата Art*is пројекта, укључујући: развој комуникационе и стратегије интеграције релеватних актера, представљање резултата кроз конференције,  симпозијуме и изложбе, израду препорука за јавне политике заснованих на емпиријским налазима, повезивање са доносиоцима одлука и институцијама културе, те развој курикулума и онлајн алата за образовање у уметности.

На основу петогодишњег интердисциплинарног истраживања спроведеног у оквиру пројекта Art*is, тим ФДУ израдио је документ Policy briefs to the Directorate General for Research and Innovation, који је представљен 22. јануара 2025. године, у оквиру званичног округлог стола са представницима Европске комисије и других релевантних доносилаца одлука на европском нивоу. Документ систематизује налазе и препоруке у четири тематска policy оквира:

1. Art for Well-being and Societal Transformation, у којем се истиче значај уметности у јавном здрављу и социјалној кохезији, наглашавајући потенцијал уметности да побољша ментално здравље, оснажи маргинализоване групе и подстакне колективну одговорност. Препоруке се односе на интеграцију уметничких пракси у урбано планирање, образовне програме и јавне здравствене интервенције, укључујући уметничке резиденције, програма терапије уметношћу, као и подршку музејима као просторима емоционалног и културног дијалога.
2. Evidence-based and Transdisciplinary Approaches in Arts and Culture, у којем се указује на потребу за трансдисциплинарним приступима у истраживању културе који укључују психологију, филозофију, неуронауке, културне студије и уметност. Препоруке се односе на креирање нових истраживачких методологија, развој квалитативних и квантитативних индикатора за мерење утицаја уметности, као и на интеграцију уметности у оквире програма Horizon Europe, Creative Europe и New European Bauhaus.
3. Access, Empowerment and Cultural Inclusion, што је сегмент препорука које се тичу структурних неједнакости у приступу култури, с посебним нагласком на руралне заједнице, мигранте, особе са инвалидитетом и друге искључене групе. Препоручује се подршка инклузивним културним институцијама, сталном запошљавању уметника у јавним установама (GLAM), развој јавних простора за уметност, као и правична дистрибуција дигиталног културног садржаја уз уважавање алгоритамске пристрасности и културних права.
4. Changing Attitudes Through Art and Education, у којем се указује на значај естетског образовања као кључне компоненте у развоју емпатије, креативности и критичког мишљења. Препоруке обухватају интеграцију уметности у образовне политике ЕУ, развој курикулума за емоционалну и естетску интелигенцију, подршку мобилности младих кроз Erasmus+ и развој програма који користе уметност у борби против ксенофобије и социјалне сегрегације.

Препоруке су засноване на више од двадесет спроведених емпиријских студија у музејским и јавним просторима широм Европе, као и на анализи дуготрајног утицаја уметничког искуства на ставове, здравље, перцепцију тела, понашање и вредности. Извештај је укључио и конкретне предлоге за реформу критеријума јавног финансирања културе, интеграцију уметности у здравствене политике, изградњу нових механизама за учешће грађана у креирању културних политика, те структурне трансформације у културном сектору ради веће правичности и одрживости.

Од 25. до 28. јуна 2024. године, ФДУ је био домаћин завршног научног скупа пројекта Art*is, под насловом Савремена уметност: музеји и јавни простори као платформе за нове сусрете. У четвородневном програму учествовали су уметници, кустоси, истраживачи и представници музеја и галерија, који су размењивали искуства и критички преиспитивали трансформативни потенцијал уметности у јавном простору и институционалним оквирима.

Првог дана научног скупа, 25. јуна, у свечаној сали Ректората Универзитета уметности, одржана је дебата под називом Urban Aesthetics, Art, and the Public Realm, која је отворила питања односа између савремене уметности, јавног простора и друштвене рецепције. Разговарало се о уметности као урбаном фактору добробити, као и о начинима на које уметничке интервенције преображавају перцепцију града и доприносе менталном здрављу, укључености и свакодневном доживљају јавног простора. У поподневним часовима, уметници и истраживачи су се окупили у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, где је одржан панел на тему Улога уметника у образовним програмима музеја. Дискусија је истакла значај сарадње између музејских едукатора и уметника, посебно у развоју инклузивних програма намењених различитим друштвеним групама.

Наредног дана, 26. јуна, настављена је научна дискусија у оквиру панела Museum Studies: Network Modeling, Psychological Mechanisms, Outcomes, где су представљени налази Art*is истраживања о индивидуалним психолошким доживљајима уметности у музејским контекстима, шта покреће осећај трансформације и како музеји могу боље одговорити на потребе различитих публика. Посебан допринос дискусији дали су  музејским професионалци и представници водећих институција културе Србије, преносећи искуства о изазовима курирања у инклузивном кључу, улози емоција у музејском искуству, као и потреби за структурним променама у приступу развоју публике.

У завршним данима научног скупа реализована је дводелна изложба Пасаж у салону и друга места сусрета уметности и живота, која су резултат сарадње истраживачког тима Art*is са самоорганизованим групама маргинализованих уметника – колективом Племе Ф20 и групом Битлсти (особе са сметњама у развоју које делују у оквиру АКЦ Матријаршија из Београда). Први сегмент изложбе отворен је 25. јуна у Салону Ото Бихаљи-Мерин, некадашњем радном и приватном простору претвореном у галерију, док је други сегмент изложбе отворен 27. јуна у Уличној галерији, у јавном пасажу у центру Београда.

Тема изложбе испитује границе између уметности и живота, видљивог и невидљивог простора излагања, те поставља питање: где и како се може сусрести уметност која није настала с идејом да буде изложена? У том смислу, конференција је допринела дубљем разумевању уметничких пракси које се развијају ван домета институционалне културе, али имају моћ да изазову дубоке личне и друштвене промене.

Резултати пројекта представљени су на више међународних скупова и платформи, чиме је обезбеђена широка видљивост и научна валидација истраживачког рада тима ФДУ. На УНЕСКО конференцији о образовању у култури проф. емерита др Милена Драгићевић Шешић одржала је пленарно предавање о значају естетског образовања за развој емпатије и социјалне повезаности, док су на ENCATC конференцији у Лечеу (Италија, септембар 2024.), др Нина Михаљинац, др Ксенија Марковић Божовић и докторанд Милан Ђорђевић у оквиру својих презентација представили и део Art*is истраживања о трансформативним ефектима уметности у музејским и урбаним контекстима. У новембру 2024. године, др Нина Михаљинац је на конференцији у Бечу одржала пленарно излагање под насловом „Disruption and rebuilding of collaborative practices in arts“, анализирајући услове и изазове уметничке сарадње у контексту посткризних друштава. У оквиру радне посете Kunstverein, значајној институцији културе у Хановеру, др Љиљана Рогач Мијатовић је представила досадашње резултате пројекта и иницирала разговоре о потенцијалним формама даље сарадње и трансфера знања. Још у новембру 2022. године, докторанд Милан Ђорђевић учествовао је у међународној радионици естетичара Art*is пројекта у оквиру Венцијанског бијенала, где је допринео и емпиријским истраживањима у више изложбених простора, укључујући и Павиљон Републике Србије.

Искуства и увиди Art*is пројекта нису остали изоловани у оквирима једне истраживачке структуре, већ представљају наставак дугогодишњег рада чланова тима Факултета драмских уметности на критичком промишљању улоге уметности у друштву. Рад на овом пројекту је сукцесивно или континуално увезан са другим интердисциплинарним и транснационалним пројектима у којима су учествовали истраживачи и наставници Катедре за менаџмент и продукцију, као што су EPICA – Empowering Participation in Culture and Architecture, који се бавио јавним добром и активирањем културне инфраструктуре у заједници, или Снажније периферије: једна јужна коалиција, који је преиспитивао културну хегемонију и централизацију европског културног система. Искуства стечена кроз Art*is су такође у директном дијалогу са пројектом SHAKIN’ – Sharing subaltern knowledge through international cultural collaborations, који је посвећен маргинализованим знањима и алтернативним моделима културне сарадње, као и са више COST акција у којима су чланови тима активно учествовали, доприносећи развоју нових методолошких и политичких приступа култури и образовању. Искуства и резултати овог пројекта користили су и педагошкој пракси тима, кроз укључивање одабраних налаза, методолошких приступа и примера емпиријских истраживања у наставне јединице на курсевима из области менаџмента у култури, културне политике и међународних културних односа.

Пројекат се финансира средствима Хоризонт2020 ЕУ програма за науку и истраживање, у оквиру позива Societal Transformations and the Arts. За више информација о пројекту посетите: https://artis.univie.ac.at.