ARTIS - Umetnost i istraživanje transformacija pojedinaca i društva

Projekat Art*is – Art and Research on Transformations of Individuals and Societies (2020–2025), finansiran kroz Horizon 2020 program Evropske unije, jedinstven je saradnički poduhvat koji je teorijski istražio i empirijski dokumentovao individualne i kolektivne promene kroz tranformativnu snagu umetnosti.

Ideja projekta je utemeljena na tvrdnji da je za unapređenje politika koje bi podsticale širi uticaj umetnosti neophodno izgraditi sistematičan program koji kombinuje empirijska i teorijska istraživanja s perspektivama umetnika, umetničkih pedagoga i drugih aktera.

Metodološki, projekat je doprineo integraciji najsavremenijih empirijskih pristupa u psihologiji, neuronaukama i fenomenologiji, na osnovu kojih su identifikovane specifične vrste iskustava sa umetnošću, te povezivanju tih iskustava s promenama na individualnom (neurokognitivnom, emocionalnom, zdravstvenom) i društvenom nivou (prosocijalni i politički stavovi). Sve to je sprovedeno u vodećim muzejima i urbanim centrima širom Evrope (Savvy Contemporary, Albertina Museum, Venice Biennale, Galerija Matice srpske i dr), kao i u kućnom i radnom okruženju pojedinaca.

Istovremeno, prikupljeni empirijski podaci bili su kontekstualizovani i teorijski preispitivani iz ugla filozofije, političkih nauka i umetničke kritike, čime je uspostavljen dinamičan dijalog između rezultata terenskih istraživanja i konceptualnih okvira. Ovaj teorijsko-empirijski fokus nadograđen je nizom umetničkih intervencija, eksperimenata i radionica koje su zajednički osmišljavali umetnici, umetničke škole i izložbeni prostori, doprinoseći testiranju umetnosti kao sredstva društvene transformacije u različitim kontekstima. Finalni uvidi, proizišli iz ovih višestrukih procesa, prevedeni su u konkretne smernice za javne politike koje su artikulisali i zastupali članovi projektnog tima u saradnji sa institucijama i ključnim akterima u oblasti kulture i obrazovanja.

Pored Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u projektu je učestvovao heterogen skup visokoškolskih ustanova, naučnoistraživačkih organizacija koje su aktivne u polju društvenih nauka, istorije umetnosti, filozofije, pedagogije i kulturne politike, među kojima su: Univerzitet u Beču (Austrija), Univerzitet u Amsterdamu (Holandija), Humboltov Univerzitet u Berlinu (Nemačka), Arhus Univerzitet (Danska), The Weißensee Akademija umetnosti u Berlinu (Nemačka), Royal Holloway and Bedford Novi Koledž u Londonu (Ujedinjeno Kraljevstvo), Interdisciplinarni Forum Neurourbanistik u Berlinu (Nemačka), Univerzitet u Oksfordu (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Fakultet dramskih umetnosti predstavljao je istraživački tim Katedre za menadžment i produkciju: dr Milena Dragićević Šešić, prof. emerita, dr Irena Ristić, red. profesorka, dr Ljiljana Rogač Mijatović, vanr. profesorka, dr Nina Mihaljinac, vanr. profesorka, dr Ksenija Marković Božović, naučna saradnica, dr Tatjana Nikolić, naučna saradnica i mr Milan Đorđević, asistent. FDU tim je upravljao radnim paketom aktivnosti Policy, Exploitation, Communication, Outreach, u saradnji sa drugim partnerima. Glavni cilj ovog radnog paketa bio je da obezbedi široku diseminaciju i uticaj rezultata Art*is projekta, uključujući: razvoj komunikacione i strategije integracije relevatnih aktera, predstavljanje rezultata kroz konferencije,  simpozijume i izložbe, izradu preporuka za javne politike zasnovanih na empirijskim nalazima, povezivanje sa donosiocima odluka i institucijama kulture, te razvoj kurikuluma i onlajn alata za obrazovanje u umetnosti.

Na osnovu petogodišnjeg interdisciplinarnog istraživanja sprovedenog u okviru projekta Art*is, tim FDU izradio je dokument Policy briefs to the Directorate General for Research and Innovation, koji je predstavljen 22. januara 2025. godine, u okviru zvaničnog okruglog stola sa predstavnicima Evropske komisije i drugih relevantnih donosilaca odluka na evropskom nivou. Dokument sistematizuje nalaze i preporuke u četiri tematska policy okvira:

1. Art for Well-being and Societal Transformation, u kojem se ističe značaj umetnosti u javnom zdravlju i socijalnoj koheziji, naglašavajući potencijal umetnosti da poboljša mentalno zdravlje, osnaži marginalizovane grupe i podstakne kolektivnu odgovornost. Preporuke se odnose na integraciju umetničkih praksi u urbano planiranje, obrazovne programe i javne zdravstvene intervencije, uključujući umetničke rezidencije, programa terapije umetnošću, kao i podršku muzejima kao prostorima emocionalnog i kulturnog dijaloga.
2. Evidence-based and Transdisciplinary Approaches in Arts and Culture, u kojem se ukazuje na potrebu za transdisciplinarnim pristupima u istraživanju kulture koji uključuju psihologiju, filozofiju, neuronauke, kulturne studije i umetnost. Preporuke se odnose na kreiranje novih istraživačkih metodologija, razvoj kvalitativnih i kvantitativnih indikatora za merenje uticaja umetnosti, kao i na integraciju umetnosti u okvire programa Horizon Europe, Creative Europe i New European Bauhaus.
3. Access, Empowerment and Cultural Inclusion, što je segment preporuka koje se tiču strukturnih nejednakosti u pristupu kulturi, s posebnim naglaskom na ruralne zajednice, migrante, osobe sa invaliditetom i druge isključene grupe. Preporučuje se podrška inkluzivnim kulturnim institucijama, stalnom zapošljavanju umetnika u javnim ustanovama (GLAM), razvoj javnih prostora za umetnost, kao i pravična distribucija digitalnog kulturnog sadržaja uz uvažavanje algoritamske pristrasnosti i kulturnih prava.
4. Changing Attitudes Through Art and Education, u kojem se ukazuje na značaj estetskog obrazovanja kao ključne komponente u razvoju empatije, kreativnosti i kritičkog mišljenja. Preporuke obuhvataju integraciju umetnosti u obrazovne politike EU, razvoj kurikuluma za emocionalnu i estetsku inteligenciju, podršku mobilnosti mladih kroz Erasmus+ i razvoj programa koji koriste umetnost u borbi protiv ksenofobije i socijalne segregacije.

Preporuke su zasnovane na više od dvadeset sprovedenih empirijskih studija u muzejskim i javnim prostorima širom Evrope, kao i na analizi dugotrajnog uticaja umetničkog iskustva na stavove, zdravlje, percepciju tela, ponašanje i vrednosti. Izveštaj je uključio i konkretne predloge za reformu kriterijuma javnog finansiranja kulture, integraciju umetnosti u zdravstvene politike, izgradnju novih mehanizama za učešće građana u kreiranju kulturnih politika, te strukturne transformacije u kulturnom sektoru radi veće pravičnosti i održivosti.

Od 25. do 28. juna 2024. godine, FDU je bio domaćin završnog naučnog skupa projekta Art*is, pod naslovom Savremena umetnost: muzeji i javni prostori kao platforme za nove susrete. U četvorodnevnom programu učestvovali su umetnici, kustosi, istraživači i predstavnici muzeja i galerija, koji su razmenjivali iskustva i kritički preispitivali transformativni potencijal umetnosti u javnom prostoru i institucionalnim okvirima.

Prvog dana naučnog skupa, 25. juna, u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti, održana je debata pod nazivom Urban Aesthetics, Art, and the Public Realm, koja je otvorila pitanja odnosa između savremene umetnosti, javnog prostora i društvene recepcije. Razgovaralo se o umetnosti kao urbanom faktoru dobrobiti, kao i o načinima na koje umetničke intervencije preobražavaju percepciju grada i doprinose mentalnom zdravlju, uključenosti i svakodnevnom doživljaju javnog prostora. U popodnevnim časovima, umetnici i istraživači su se okupili u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, gde je održan panel na temu Uloga umetnika u obrazovnim programima muzeja. Diskusija je istakla značaj saradnje između muzejskih edukatora i umetnika, posebno u razvoju inkluzivnih programa namenjenih različitim društvenim grupama.

Narednog dana, 26. juna, nastavljena je naučna diskusija u okviru panela Museum Studies: Network Modeling, Psychological Mechanisms, Outcomes, gde su predstavljeni nalazi Art*is istraživanja o individualnim psihološkim doživljajima umetnosti u muzejskim kontekstima, šta pokreće osećaj transformacije i kako muzeji mogu bolje odgovoriti na potrebe različitih publika. Poseban doprinos diskusiji dali su  muzejskim profesionalci i predstavnici vodećih institucija kulture Srbije, prenoseći iskustva o izazovima kuriranja u inkluzivnom ključu, ulozi emocija u muzejskom iskustvu, kao i potrebi za strukturnim promenama u pristupu razvoju publike.

U završnim danima naučnog skupa realizovana je dvodelna izložba Pasaž u salonu i druga mesta susreta umetnosti i života, koja su rezultat saradnje istraživačkog tima Art*is sa samoorganizovanim grupama marginalizovanih umetnika – kolektivom Pleme F20 i grupom Bitlsti (osobe sa smetnjama u razvoju koje deluju u okviru AKC Matrijaršija iz Beograda). Prvi segment izložbe otvoren je 25. juna u Salonu Oto Bihalji-Merin, nekadašnjem radnom i privatnom prostoru pretvorenom u galeriju, dok je drugi segment izložbe otvoren 27. juna u Uličnoj galeriji, u javnom pasažu u centru Beograda.

Tema izložbe ispituje granice između umetnosti i života, vidljivog i nevidljivog prostora izlaganja, te postavlja pitanje: gde i kako se može susresti umetnost koja nije nastala s idejom da bude izložena? U tom smislu, konferencija je doprinela dubljem razumevanju umetničkih praksi koje se razvijaju van dometa institucionalne kulture, ali imaju moć da izazovu duboke lične i društvene promene.

Rezultati projekta predstavljeni su na više međunarodnih skupova i platformi, čime je obezbeđena široka vidljivost i naučna validacija istraživačkog rada tima FDU. Na UNESKO konferenciji o obrazovanju u kulturi prof. emerita dr Milena Dragićević Šešić održala je plenarno predavanje o značaju estetskog obrazovanja za razvoj empatije i socijalne povezanosti, dok su na ENCATC konferenciji u Lečeu (Italija, septembar 2024.), dr Nina Mihaljinac, dr Ksenija Marković Božović i doktorand Milan Đorđević u okviru svojih prezentacija predstavili i deo Art*is istraživanja o transformativnim efektima umetnosti u muzejskim i urbanim kontekstima. U novembru 2024. godine, dr Nina Mihaljinac je na konferenciji u Beču održala plenarno izlaganje pod naslovom „Disruption and rebuilding of collaborative practices in arts“, analizirajući uslove i izazove umetničke saradnje u kontekstu postkriznih društava. U okviru radne posete Kunstverein, značajnoj instituciji kulture u Hanoveru, dr Ljiljana Rogač Mijatović je predstavila dosadašnje rezultate projekta i inicirala razgovore o potencijalnim formama dalje saradnje i transfera znanja. Još u novembru 2022. godine, doktorand Milan Đorđević učestvovao je u međunarodnoj radionici estetičara Art*is projekta u okviru Vencijanskog bijenala, gde je doprineo i empirijskim istraživanjima u više izložbenih prostora, uključujući i Paviljon Republike Srbije.

Iskustva i uvidi Art*is projekta nisu ostali izolovani u okvirima jedne istraživačke strukture, već predstavljaju nastavak dugogodišnjeg rada članova tima Fakulteta dramskih umetnosti na kritičkom promišljanju uloge umetnosti u društvu. Rad na ovom projektu je sukcesivno ili kontinualno uvezan sa drugim interdisciplinarnim i transnacionalnim projektima u kojima su učestvovali istraživači i nastavnici Katedre za menadžment i produkciju, kao što su EPICA – Empowering Participation in Culture and Architecture, koji se bavio javnim dobrom i aktiviranjem kulturne infrastrukture u zajednici, ili Snažnije periferije: jedna južna koalicija, koji je preispitivao kulturnu hegemoniju i centralizaciju evropskog kulturnog sistema. Iskustva stečena kroz Art*is su takođe u direktnom dijalogu sa projektom SHAKIN’ – Sharing subaltern knowledge through international cultural collaborations, koji je posvećen marginalizovanim znanjima i alternativnim modelima kulturne saradnje, kao i sa više COST akcija u kojima su članovi tima aktivno učestvovali, doprinoseći razvoju novih metodoloških i političkih pristupa kulturi i obrazovanju. Iskustva i rezultati ovog projekta koristili su i pedagoškoj praksi tima, kroz uključivanje odabranih nalaza, metodoloških pristupa i primera empirijskih istraživanja u nastavne jedinice na kursevima iz oblasti menadžmenta u kulturi, kulturne politike i međunarodnih kulturnih odnosa.

Projekat se finansira sredstvima Horizont2020 EU programa za nauku i istraživanje, u okviru poziva Societal Transformations and the Arts. Za više informacija o projektu posetite: https://artis.univie.ac.at.