Sadržaj:

1. Konkurs za upis studenata
2. Raspored konsultacija
3. Program prijemnih ispita
4. Raspored prijemnih ispita
5. Prijave za prijemne ispite
6. Literatura
7. Uslovi za upis stranih državljana

 

 

K  O  N  K  U  R  S

FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI
(pozorišta, filma, radija i televizije)

Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd

telefon: 2135-684, lokal 15

e-mail: fduinfo@fdu.bg.ac.rs

WEBSITE : fdu.bg.ac.rs

žiro račun: 840-1612666-05

ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA

U ŠKOLSKOJ 2024/2025. GODINI

 

 

Fakultet dramskih umetnosti upisuje do 105 studenta u prvu godinu osnovnih akademskih studija za školsku 2024/2025. godinu i to: do 63 studenta koji se finansiraju iz budžeta i do 42 studenata koji se sami finansiraju.

 

Studijski program	ukupan broj studenata	broj budžetskih studenata	broj studenata koji se sami finansiraju
Gluma	do 12	do10	do 2
Pozorišna i radio režija	do 5	do 3	do 2
Dramske i audiovizuelne umetnosti	do 47	do 28	do 19
modul – Dramaturgija	do 10	do 6	do 4
modul – Filmska i TV režija	do 7	do 5	do 2
modul – Filmska i TV produkcija	do 15	do 8	do 7
modul – Kamera	do 7	do 4	do 3
modul – Montaža	do 8	do 5	do 3
Snimanje i dizajn zvuka	do 10	do 6	do 4
Menadžment kulture i medija i produkcija pozorišta	do 15	do 10	do 5
Vizuelni efekti, animacija i gejm art	do 16	do 6	do 10
UKUPNO	do 105	do 63	do 42

 

1. Svi kandidati koji konkurišu za upis polažu ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, kao neophodan uslov za upis. Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, posebno za svaki studijski program, sadrži: proveru talenta, to jest, neophodnog znanja iz oblasti matičnih i srodnih predmeta; proveru psihičkih i fizičkih sposobnosti, sklonosti i osobina ličnosti neophodnih za bavljenje umetničkim radom, odnosno određenim zanimanjem iz oblasti dramskih umetnosti koje se obrazuju na Fakultetu dramskih umetnosti. Provera se vrši kroz praktične zadatke, usmene ispite, pismene radove, testove i intervjue.

2. U prvu godinu osnovnih akademskih studija može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i lice koje nema završeno srednje obrazovanje ako položi posebni dopunski ispit prema programu obrazovanja za srednje škole društveno-jezičkog smera iz predmeta: a) srpski jezik i književnost, b) istorija, v) strani jezik (engleski, francuski, nemački ili ruski) i g) umetnost (likovna i muzička).

3. Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova.

4. Pod opštim uspehom u srednjem obrazovanju, podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu. Opšti uspeh u srednjem obrazovanju računa se zaokruživanjem na dve decimale. Po ovom osnovu, kandidat može steći najmanje 8, a najviše 20 bodova.

Rezultat koji kandidat postiže na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti ocenjuje se od 0 do 80 bodova.

5. Pravo na rangiranje na jedinstvenoj rang-listi stiče kandidat koji je položio ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Fakultet utvrđuje redosled kandidata koji su položili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti po broju ukupno postignutih bodova i to: student koji se finansira iz budžeta i student koji se sam finansira.

6. Student može biti finansiran iz budžeta ukoliko je rangiran do broja odobrenog za upis kandidata koji se finansiraju iz budžeta, a koji je određen ovim konkursom i ima najmanje 51 bod.

 Kandidat može biti upisan kao student koji se sam finansira, ukoliko se na jedinstvenoj rang-listi nalazi do broja odobrenog za upis samofinansirajućih studenata i koji je određen ovim konkursom, a ima više od 30 bodova.

7. U slučaju da dva kandidata imaju isti broj bodova, prilikom rangiranja prednost će se dati kandidatu koji je stekao veći broj bodova na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.

8. Fakultet utvrđuje i objavljuje redosled kandidata koji je osnov za upis kandidata u skladu sa opštim odredbama zajedničkog konkursa za upis studenata za školsku 2024/2025.

 

Visina školarine na Fakultetu dramskih umetnosti u školskoj 2024/2025. godini za studente osnovnih akademskih studija, koji se sami finansiraju i strane državljane iznosi:

studijski program	visina školarine za studente koji se sami finansiraju državljane Republike Srbije	visina školarine za strane državljane iz susednih zemalja	visina školarine za strane državljane
Gluma	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
Pozorišna  režija	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
Dramske i audiovizuelne umetnosti
modul - Dramaturgija	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
modul - Filmska i televizijska režija	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
modul - Filmska i televizijska produkcija	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
modul - Kamera	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
modul - Montaža	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
Snimanje i dizajn zvuka	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara
Menadžment kulture i medija i produkcija pozorišta	240.000,00 dinara	350.000,00 dinara	460.000,00 dinara
Vizuelni efekti, animacija i gejm art	250.000,00 dinara	360.000,00 dinara	480.000,00 dinara

 

Kandidat koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang listi nije utvrđen na način predviđen Konkursom, može podneti prigovor Dekanu Fakulteta u roku od 24 sata od objavljivanja Jedinstvene rang liste.

 

Osnovne akademske studije na studijskim programima Fakulteta dramskih umtnosti traju četiri godine (8 semestara, 240 ESPB).

Mogućnost nastavka studija: master akademske studije, a zatim doktorske akademske studije.

 

 

 

 

RASPORED KONSULTACIJA ZA PRIJEMNE ISPITE

za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija

u školskoj 2024/2025. godini

 

 

STUDIJSKI PROGRAM GLUMA

 

 

STUDIJSKI PROGRAM POZORIŠNA REŽIJA

 

 

STUDIJSKI PROGRAM DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul DRAMATURGIJA

 

modul FILMSKA I TV REŽIJA

 

modul FILMSKA I TV PRODUKCIJA

 

modul KAMERA

 

modul MONTAŽA

 

 

STUDIJSKI PROGRAM SNIMANJE I DIZAJN ZVUKA

 

 

STUDIJSKI PROGRAM MENADŽMENT KULTURE I MEDIJA I PRODUKCIJA POZORIŠTA

 

 

STUDIJSKI PROGRAM VIZUELNI EFEKTI, ANIMACIJA I GEJM ART

 

 

 

 

PROGRAM ISPITA ZA PROVERU SKLONOSTI I SPOSOBNOSTI

 

1. GLUMA

 

Ispit se sastoji iz dva eliminatorna dela:

Prvi deo (ŠIRI IZBOR) i drugi deo (UŽI IZBOR)

Program prvog eliminatornog dela:

a) recitacija (po izboru kandidata);

b) dramski monolog (po izboru kandidata)

v) monolog iz komedije domaćeg komediografa.

Kandidat je dužan da napamet nauči i pripremi sva tri zadatka. Komisija može, nakon prikazanog programa, postaviti kandidatu i naknadne zadatke (improvizacije), radi sticanja što potpunijeg suda o sposobnostima kandidata.

 BODOVANJE

U PRVOM, eliminatornom delu, kandidat može osvojiti najviše 5 bodova.

Kandidat koji u PRVOM delu prijemnog ispita osvoji MINIMUM 3 boda, pristupa polaganju ispita u DRUGOM krugu (UŽI IZBOR).

 

DRUGI eliminatorni deo (UŽI IZBOR) sastoji se iz rada sa određenim nastavnicima, pisanja pismenog zadatka i završne provere sposobnosti. U toku rada u drugom eliminatornom delu, metodama testa, razgovora, vežbi i proba, nastavnici i saradnici, a radi utvrđivanja neophodnog stepena glumačke obdarenosti, ispituju: karakteristike govora i govornog aparata, glas, osećanje ritma, telesne sposobnosti, izdržljivost i pokretljivost, kao i karakteristike ličnosti, njene osobenosti, maštovitost, prilagodljivost u radu.

U drugom eliminatornom delu, komisija pregleda i ustanovljava rezultate provere sposobnosti svakog kandidata po sledećim osnovama:

a) Komisija ocenjuje rezultate provere glasa i govora kandidata;
b) Komisija ocenjuje rezulatate provere pokreta i izgleda kandidata;
v) Komisija ocenjuje rezultate provere sposobnosti kandidata da ostvari         osoben glumački izraz.

BODOVANJE

Kandidat u DRUGOM krugu može da osvoji do 75 bodova.  

a) Glasovno-govorne sposobnosti kandidata ocenjuju se sa 0 do 10 bodova.
b) Scenski pokret – telesne sposobnosti kandidata ocenjuju se sa 0 do 10 bodova.
v) Sposobnost kandidata da ostvari osoben glumački izraz ocenjuje se sa 0 do 55 bodova.

Bodovi iz PRVOG i DRUGOG kruga se sabiraju.

 

 

2. POZORIŠNA REŽIJA

 

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti sastoji se iz dva eliminatorna dela: prvi deo (širi izbor) i drugi deo (uži izbor).

Prvi deo (širi izbor)

1. Pisani rad „Moja predstava" (predaje se uz prijavu u dva primerka).

Izaberite jedno dramsko delo (drama, komedija, tragedija…), ono koje najviše odgovara vašem senzibilitetu i vašim stavovima, od nekog od ponuđenih autora:

Ž. B. P. Molijer, Henrik Ibzen, Bertold Breht: Ljubomir Simović;

Martin Makdona; Milena Marković

Pisani rad treba da se sastoji od dva dela :

Prvi deo -  Analiza dela - treba da sadrži sledeće elemente:

a) O piscu i njegovom opusu (podaci bitni za razumevanje problematike odabranog dela)

b) Fabula (ispričati odabrano delo – do sto reči)

v) Tema – problemi kojima se pisac bavio u svom delu

g) Osnovni sukob (kako biste nazvali osnovnu radnju i protiv radnju u delu, ko su nosioci radnje i protiv radnje i oko čega su u sukobu – predmet sukoba)

Drugi deo – Moja predstava (sinteza) - treba da sadrži sledeće elemente:

a) Tema moje predstave (problem o kojem će vaša predstava govoriti, a koji je prepoznatljiv u današnjem vremenu i društvu; značaj izvođenja izabranog pisca i dela danas, veza sa savremenim trenutkom...)

b) odnos prema odabranom tekstu (u kojoj meri biste menjali, skraćivali, premeštali, dopunjavali, adaptirali tekst - obrazložite zašto biste to činili)

v) prostor moje predstave (opišite gde se dešava vaša predstava, kako izgleda scenografija, kako se menja  tokom predstave, opišite osvetljenje, sve to u prostoru/ na pozornici po vašem izboru)

g) Likovi (osnovne karakteristike, kostim, idealna podela uloga)

d) Do detalja opisana scena po izboru (pokušajte da što vernije dočarate vašu postavku jedne izabrane scene: opis likova, njihove odnose i motive, mizanscen, postupke, prostor, kostim, muziku, osvetljenje...).

Uz pisani rad možete priložiti skice scenografije i kostima (crtež, kolaž fotografija), kao i inspiracije za vizuelni izraz predstave,  zvuk, muziku i propratni materijal koji smatrate važnim.

Pisani rad trebao bi da sadrži od 5 do 15 strana.

2. Motivaciono pismo (predaje se uz prijavu)

U motivacionom pismu bi trebalo da predstavite sebe, svoja iskustva i zanimanja iz raznih oblasti koja vas preporučuju za studije na Katedri pozorišne režije.

Poželjno je da odgovorite na sledeća pitanja.

a) moja dosadašnja iskustva iz polja umetnosti

b) moja iskustva iz oblasti dramskih umetnosti

v) ostale aktivnosti i iskustva koja ste stekli (za koja smatrate da su važna)

g) pozorišna predstava/e koja je/su  bitno uticala/e na vas

d) zbog čega želite da studirate pozorišnu režiju

3. Usmeni ispit

Razgovor o pisanom radu, o poznavanju pozorišta, stručne i dramske literature, kao  i ostalih umetničkih oblasti. 

Bodovanje prvog dela

Kandidat može da ostvari najviše 5 bodova i to:

•  Pisani rad kandidata se ocenjuje: 0-1
•  Motivaciono pismo kandidata ocenjuje se: 0-1
• Usmeni ispit se ocenjuje se: 0-3

Kandidat koji ostvari najmanje 3 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

Drugi deo (uži izbor)

Drugi deo prijemnog ispita, u trajanju od pet dana, odvija se uz saradnju sa pedagozima i demonstratorima u izradi praktičnog rada - postavke zadate vežbe. Poslenjeg dana održava se završni ispit, koji se sastoji od dva dela:

1. Praktični rediteljski rad

Postavka vežbe: Označavanje datosti kroz postupke radnje sa preprekom. 

Prvi deo završnog ispita - prikazivanje zadate vežbe pred komisijom.

2. Drugi deo završnog ispita - razgovor sa komisijom

Razgovor se pretežno vodi o postavci ispitne vežbe.

Bodovanje drugog dela

Kandidat može da ostvari najviše 75 bodova.

 

 

3. DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

 

 

MODUL DRAMATURGIJA

 

Kandidati su dužni da pri podnošenju prijave za polaganje prijemnog ispita uz dokumenta prilože i jedan svoj originalni tekst (dramski tekst do 40 strana, ili scenario za polučasovni film).

Priloženi tekst može biti neobjavljen ili ranije objavljen. Priloženi tekst treba da bude otkucan na računaru, na srpskom jeziku, odštampan i predat u pet povezanih i potpisanih  primeraka i poslat na elektronsku adresu dramaturgija.prijemni@fdu.bg.ac.rs

Ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti sastoji se iz dva eliminatorna dela.

PRVI DEO

a) Kandidati gledaju film posle kojeg pišu analizu filma.

b) Kandidati pišu jednu dramsku scenu na zadatu temu u mediju po izboru (pozorište, film, radio ili televizija).

v)  Komisija čita i obavlja stručnu analizu priloženog dela (dramski tekst do 40 strana ili scenario za polučasovni film,) svakog kandidata.

Komisija potom ocenjuje komplet radova (priloženi tekst, analiza filma i dramska scena na zadatu temu) svakog kandidata, rangira kandidate po broju stečenih bodova i donosi odluku o kandidatima koji stiču pravo da pristupe drugom delu ispita.

BODOVANJE

Prvi deo - kandidat može ostvariti maksimalno 10 bodova:

A - Analiza filma kandidata se ocenjuje se sa 0-3 boda;

B - Dramska scena napisana na zadatu temu se ocenjuje se sa 0-3 boda;

V - Priloženi tekst kandidata ocenjuje se sa 0-4 boda.

Kandidat koji ostvari minimum 6 bodova stiče pravo da pristupi .

DRUGI DEO

Drugi eliminatorni deo prijemnog ispita jeste izlazak svakog kandidata na usmeni ispit pred Komisijom.

Usmeni ispit podrazumeva diskusiju o svakom radu iz kompleta radova kandidata.

Komisija zatim kroz razgovor sa kandidatom ispituje i utvrđuje:

• obim poznavanja i stepen razumevanja obavezne i preporučene literature sa spiska koji je istaknut u samom Konkursu;
• obim opšteg znanja iz oblasti teorije i istorije pozorišta i filma;
• obim poznavanja svetske i domaće drame, pozorišta, filma i televizijskih serija;
• opštu kulturu kandidata sa akcentom na pročitanim klasicima svetske i domaće književnosti;
• umetničke i estetske afinitete kandidata.

BODOVANJE

Drugi deo - kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

Finalna rang lista formira se tako što se bodovi iz PRVOG i DRUGOG kruga sabiraju sa bodovima koje kandidat nosi iz srednje škole.

 

 

MODUL FILMSKA I TELEVIZIJSKA REŽIJA

 

Svaki kandidat je dužan da prilikom predaje dokumenata priloži film u trajanju do deset minuta. Film se predaje y mp4 formatu, u kodeku H264, na USB flešu koji je foramtiran u FAT32 sistemu i elektronski putem privatnog YouTube/Vimeo linka na adresu: ftvrezija@fdu.bg.ac.rs

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela.

Prvi deo

1. Pismeni test iz oblasti filmske i opšte kulture. Test sadrži 30 pitanja. Kandidat koji tačno odgovori na 70% pitanja, stiče pravo da pristupi analizi igranog filma i izradi rediteljskih zadataka.

2. Analiza igranog filma – pismeno.

3. Izrada rediteljskih zadataka – pismeno.

Bodovanje prvog dela

Kandidat može da ostvari najviše 3 boda.

Drugi deo

Usmeni ispit (razgovor s kandidatom, prezentacija filma, odbrana rediteljskih zadataka, analiza filma, proveravanje opštih znanja iz oblasti filma i televizije na osnovu obavezne literature).

Bodovanje drugog dela

Kandidat može da ostvari najviše 7 bodova.

Kandidat koji ostvari najmanje 4 boda stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

Treći deo

1. Praktični deo

a) Snimanje kratke dokumentarne vežbe video tehnikom na terenu.
b) Montaža kratke dokumentarne vežbe uz učešće demonstratora.
v) Snimanje kratke igrane scene.
g) Montaža kratke igrane vežbe uz učešće demonstratora.

2. Teorijski deo:

d) Usmena odbrana praktičnih radova.
đ) Pitanja iz oblasti koje obuhvata obavezna filmografija.

Bodovanje trećeg dela

Kandidat može da ostvari najviše 70 bodova.

Filmografija

Kandidati su dužni da pogledaju sledeće filmove pred prijemni ispit:

• Nanuk sa severa (Robert Flaerti, 1922)
• Sedam samuraja (Akira Kurosava, 1954)
• Sedmi pečat (Ingmar Bergman, 1957)
• Vrtoglavica (Alfred Hičkok, 1958)
• Do poslednjeg daha (Žan-Lik Godar, 1960)
• Viridijana (Luis Bunjuel, 1961)
• Lorens od Arabije (Dejvid Lin, 1962)
• Za šaku dolara (Serđo Leone, 1964)
• Strogo kontrolisani vozovi (Jirži Mencl, 1966)
• Andrej Rubljov (Andrej Tarkovski, 1966)
• Uvećanje (Mikelanđelo Antonioni, 1966)
• Amarkord (Federiko Felini, 1973)
• Lovac na jelene (Majkl Ćimino, 1978)
• Apokalipsa danas (Fransis Ford Kopola, 1979)
• Kroz talase (Lars fon Trir, 1996)
• Kad budem mrtav i beo (Živojin Pavlović, 1967)
• Skupljači perja (Aleksandar Petrović, 1967)
• Breza (Ante Babaja, 1967)
• Pioniri maleni (Želimir Žilnik, 1967)
• Nezaposleni ljudi (Želimir Žilnik, 1968)
• Bitka na Neretvi (Veljko Bulajić, 1969)
• Misterije organizma (Dušan Makavejev, 1971)
• Crni film (Želimir Žilnik, 1971)
• Ko to tamo peva (Slobodan Šijan, 1980)
• Majstori, majstori (Goran Marković, 1980)
• Petrijin venac (Srđan Karanović, 1982)
• Otac na službenom putu (Emir Kusturica, 1985)
• Lepa sela lepo gore (Srđan Dragojević, 1996)

 

 

MODUL FILMSKA I TELEVIZIJSKA PRODUKCIJA

 

Ispit se sastoji iz četiri eliminatorna dela:

Prvi deo

 

PISMENI TEST, kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti kinematografije, televizije i opšte kulture, koji se sastoji od 60 pitanja. Od tog broja je oko 50% pitanja iz oblasti kinematografije i televizije prema priloženoj literaturi iz konkursa. Na pitanja se odgovara izborom tačnog od tri ponuđena odgovora. Za rešavanje testa predviđeno je 15 minuta, a test su položili i nastavljaju sa polaganjem kandidati koji imaju najmanje 41 tačan odgovor.

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 6 bodova.

Kandidat koji ostvari minimum 4,1 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

Drugi deo

           

PISMENI RAD, na zadatu temu iz oblasti kinematografije i televizije, polaže se i ocenjuje pod šifrom ocenama od 5 do 10. Ocenjuje se: način obrade teme, pismenost, stil, stepen korišćenja literature, lični stav kandidata. Za pisanje rada predviđeno je dva sata. Kandidati koji na pismenom radu dobiju ocenu nižu od 7, ne mogu da nastave polaganje ispita.

                                                    BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda.

Kandidat koji ostvari najmanje 1 bod stiče pravo da pristupi trećem delu ispita.

 

Treći deo

            PRAKTIČNA PROVERA KREATIVNIH SPOSOBNOSTI – sastoji se iz dva dela:

 

1. Individualna produkciona analiza filma ili televizijske emisije sa

usmenom odbranom.

b)   Kolektivno rešavanje produkcionog zadatka sa usmenom odbranom.

 

Četvrti deo

 

RAZGOVOR (INTERVJU) sa kandidatima.

 

Tokom razgovora (intervjua) sa kandidatima, ispituju se sklonosti, kreativne sposobnosti i osobine ličnosti kandidata, njegova opšta interesovanja i podobnost za studije.

BODOVANJE

Treći i četvrti deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

Kandidatima se preporučuje da pogledaju sledeće filmove i televizijske serije pred prijemni ispit:

Filmovi: PROHUJALO SA VIHOROM (Gone with the Wind, 1939); 2001: ODISEJA U SVEMIRU (2001: A Space Odyssey, 1968); BILO JEDNOM NA DIVLJEM ZAPADU (Once Upon a Time in the West / C'era una volta il West, 1968); AJKULA (Jaws, 1975); JOŠ JEDNA TURA (Another Round / Druk, 2020); APOKALIPSA DANAS (Apocalypse Now, 1979); RATNICI PODZEMLJA (The Warriors, 1979); I KOLJE UBIJAJU ZAR NE? (They shoot horses, don’t they?, 1969); TROUGAO TUGE (Triangle of Sadness, 2022); PARAZIT (Parasite / Gisaengchung, 2019); UNDERGROUND (1995); MAJSTORI MAJSTORI (1980); MOJ JUTARNJI SMEH (2019); BALKANSKI ŠPIJUN (1984); MARATONCI TRČE POČASNI KRUG (1982)

Televizijske serije:  GRLOM U JAGODE(1975); MONTEVIDEO BOG TE VIDEO (2012); IGRA PRESTOLA (Game Of Thrones 2011); PORODICA SOPRANO (The Sopranos 1999), PRIJATELJI (Friends 1994)

 

 

MODUL KAMERA

 

Kandidati su dužni da pripreme:

1. Kolekciju fotografija koja predstavlja izbor iz njihovog dotadašnjeg rada. Kolekcija treba da sadrži 9 - 15 fotografija, formata 20x30 cm (A4). Fotografije treba da budu nekaširane i bez paspartua. Svaka fotografija i koverat u kome se predaju treba da budu potpisane imenom i prezimenom kandidata. Kandidati su u obavezi da kolekciju izabranih fotografija prebace na svoj lični nalog koji bi kreirali na internet stranici www.behance.net. Adresu naloga sa fotografijama potrebno je poslati na elektronsku poštu: fdukatedrakamere@gmail.com, a u naslovu elektronske pošte potrebno je navesti ime i prezime kandidata.
2. USB fleš memoriju sa jednim ili više samostalno realizovanih video radova izmontiranim u jedinstvenu celinu u trajanju do 5 minuta. Format radova koji kandidati predaju je: Mpg 4 / H264 / 25 fps / 1920x1080 / 20 mbps. USB fleš memorija, ili koverat u kome se predaje treba da bude potpisana imenom i prezimenom kandidata. Kandidati su u obavezi da video radove prebace na svoj lični nalog koji bi kreirali na internet stranici www.vimeo.com. Adresu naloga sa video radovima potrebno je poslati na elektronsku poštu: fdukatedrakamere@gmail.com, a u naslovu elektronske pošte potrebno je navesti ime i prezime kandidata.                                                              
3. Napomena: Radovi treba da budu isključivo u navedenom formatu. Radovi koji su u drugom formatu, bez obzira što su na navedenom medijumu, neće biti prihvaćeni.

Ovi radovi se predaju uz prijavu na konkurs.

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

Snimanje fotografija na zadate teme. Snima se digitalnim fotoaparatom koji obezbeđuje kandidat. Zadatak za sve kandidate je isti. Nakon obavljenog snimanja i izbora fotografija, kandidati pred komisijom usmeno brane svoje fotografije.

BODOVANJE

Kandidat može ostvariti maksimalno 5 bodova. Kandidat koji ostvari minimum 3 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

DRUGI DEO

Snimanje kratkog filma na zadate teme. Kandidati snimaju sopstvenom tehnikom. Zadatak za sve kandidate je isti.

BODOVANJE

Kandidat može ostvariti maksimalno 5 bodova. Kandidat koji ostvari minimum 3 boda stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

TREĆI DEO

a) Pismeni test iz oblasti vizuelne, filmske i opšte kulture.

b) Intervju – provera vizuelne, opšte i tehničke kulture i informisanosti, provera sklonosti za vizuelno izražavanje i komunikaciju, provera sklonosti i sposobnosti za filmsku i televizijsku delatnost, provera poznavanja jednog svetskog jezika i osnova rada na računaru.

BODOVANJE

Pismeni test i intervju se boduju integralno. Kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

 

Napomena: za učešće na konkursu, a kasnije i na studijama neophodno je da kandidati obezbede sledeću opremu:

a) digitalni fotoaparat i/ili digitalnu kameru,

b) stativ,

v) svetlomer,

g) računar osposobljen za obradu slike.

 

OBAVEZNA FILMOGRAFIJA

Citizen Kane (Građanin Kejn) r. Orson Welles

Vertigo (Vrtoglavica) r. Alfred Hitchcock

Breathless (Do poslednjeg daha) r. Jean-Luc Godard

2001: A Space Odyssey (2001. Odiseja u svemiru) r. Stanley Kubrick

Taxi Driver (Taksista) r. Martin Scorsese

Zakralo (Ogledalo) r. Andrei Tarkovsky

Apocalypse Now (Apokalipsa danas) r. Francis Ford Coppola

The Godfather (Kum) r. Francis Ford Coppola

The Deer Hunter (Lovac na jelene) r. Michael Cimino

Blade Runner (Istrebljibač) r. Ridley Scott

Paris, Texas r. Wim Wenders

Natural Born Killers (Rođene ubice) r. Oliver Stone

Barton Fink r. Ethan Coen, Joel Coen

Schindler's List (Šindlerova lista) r. Steven Spielberg

American Beauty (Američka lepota) r. Sam Mendes

In the Mood for Love (Raspoloženi za ljubljav) r. Wong Kar-wai

Three Colours: Blue Red White (Tri boje: Plavo, Crveno, Belo) r. Krzysztof Kieślowski

The Shawshank Redemption (Bekstvo iz Šošenka) r. Frank Darabont

Amour (Ljubav) r. Michael Haneke

No Country for Old Men (Nema zemlje za starce) r. Ethan Coen, Joel Coen

The Tree of Life (Drvo Života) r. Terrence Malick

Birdman r. Alejandro González Iñárritu

The Revenant (Prognanik) r. Alejandro González Iñárritu

1917 r. Sam Mendes

 

Skupljači perja r. Aleksandar Petrović

Bitka na Neretvi r. Veljko Bulajić

Ko to tamo peva r. Slobodan Šijan

Majstori majstori r. Goran Marković

Petrijin venac r. Srđan Karanović

Sećaš li se Doli Bel r. Emir Kusturica

Otac na službenom putu r. Emir Kusturica

Veštački raj r. Karpo Aćimović Godina

Lepa sela lepo gore r. Srđan Dragojević

 

 

 

MODUL MONTAŽA

 

Kandidati uz prijavu na konkurs prilažu video-autobiografiju na USB fleš memoriji, kao mp4 ili mov fajl h.264 kompresije, do tri minuta, kojom treba da uz predstavljanje važnih autobiografskih elemenata iskažu sposobnost audio-vizuelnog izražavanja kroz funkcionalni montažni postupak.
Tehnički kvalitet izrade prezentiranog sadržaja nije od presudne važnosti. 
Na drugi deo prijemnog ispita kandidati treba da ponesu, kao rezervu, USB disk sa svojom autobiografijom.

 

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

 

Pismeni test kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti filma, televizije, istorije umetnosti, informatike, opšte kulture i informisanosti, sastoji se od 60 pitanja. Kandidati koji tačno odgovore na najmanje 38 pitanja na testu, stiču pravo da pristupe drugom delu ispita

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 2 boda i to:

Tačan odgovor kandidata na 38-49 pitanja ocenjuje se sa 1 bodom.

Tačan odgovor kandidata na 50-60 pitanja ocenjuje se sa 2 boda.

Kandidat koji ostvari minimum 1 bod stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

DRUGI DEO

Usmenim ispitom se proveravaju sklonosti kandidata za bavljenje filmskom i televizijskom montažom. Analiziraju se filmski inserti i podneti praktičan rad.

A – Podneti praktični rad kandidata

B – Analiza filmskog inserta

V – Intervju sa kandidatom

BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 8 bodova.

Kandidat koji ostvari minimum 5 bodova stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

 

1. Montaža zadatog filmskog odlomka

b)   Odbrana rada pred komisijom

v)   Usmena analiza zvučnog odlomka

                                                             BODOVANJE
Treći deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

 

 

 

4. SNIMANJE I DIZAJN ZVUKA

 

Svi kandidati koji konkurišu za upis, polažu prijemni ispit kao neophodan uslov za upis.

Fotografija, koju kandidat prilaže uz obavezna dokumenta, treba da jasno pokazuje lice kandidata. Preporuka je da fotografija ne bude starija od 6 (šest) meseci.

Uz prijavu kandidati su dužni da prilože i audio minijaturu u trajanju do dva minuta.  Tema audio dramske minijature je „Autobiografija“ koja može biti realizovana u formi dokumentarne radio drame, igrane radio drame, saundskejpa, mjuzik konkrita, novinarskih žanrova  ili kombinacijom svih navedenih tehnika.

Cilj zadatka je da kandidatkinja/kandidat predstavi sebe, svoje uspomene, sećanja, osećanja i lične stavove izražavajući se isključivo zvukom.  Delo treba da se oblikuje  u  dramsku formu  sa uvodom, kulminacijom i zaključkom, ne nužno tim redom, koja bi bila interesantna i pre svega razumljiva slušaocu,  ali da se nikako ne zapostavi  centralna tema, na koju naziv minijature upućuje. Scenosled ne mora da bude hronološki predstavljen (od detinjstva do danas), ocenjuje se kreativnost u načinu prezentacije zvučnim izražajnim sredstvima, a ne faktografija.

Audio dramska minijatura može, a i ne mora da sadrži sva izražajna sredstva zvuka: govor, muziku, zvučne efekte i ambijente, ukoliko kandidatkinja/kandidat smatra da mu određeni elementi nisu neophodni za ekspresivnost i razumevanje priče.

Tokom prijemnog ispita, vrednuju se: ideja, sposobnost izražavanja i estetski osećaj za stvaranje zvučne slike, a nije presudan tehnički kvalitet zapisa. Snimak se prilaže na USB memoriji u WAV formatu, 44.1kHz ili 48kHz, 16 ili 24 bita, stereo. U pisanoj formi dostaviti tehničke podatke o snimku (naziv rada, trajanje, 44.1kHz ili 48kHz, 16 ili 24 bita, broj kanala (mono ili stereo)) kao i listu tehnike i softvera koji su korišćeni prilikom izrade rada.

 

Kandidat mora da priloži opšte lekarsko uverenje i posebno uverenje o zdravstvenom stanju čula sluha sa audiogramom izdatim od zvanične specijalizovane lekarske ustanove, ne starijim od 6 (šest) meseci.

 

PROGRAM ISPITA

 

Ispit se sastoji iz četiri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

 

Pisani test kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti opšte kulture i informisanosti, filma, televizije, radija, pozorišta, muzike i audio tehnike. Test se sastoji od 60 pitanja sa ponuđenim odgovorima. Rešavanje testa traje 30 minuta.

Kandidat koji tačno odgovori na najmanje 38 pitanja stiče pravo da nastavi sa polaganjem drugog dela prijemnog ispita.

 

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 3 (tri) boda. Kandidat koji ostvari minimalno 1 (jedan) bod, stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita. Kandidati koji odgovore tačno na manje od 38 pitanja, dobijaju 0 (nula) bodova.

 

DRUGI DEO

 

a) Provera muzikalnosti

b) Pisana analiza zvučne slike filmskog inserta koji će biti prikazan na samom ispitu.

Kandidat koji je uspešno položio proveru muzikalnosti, stiče pravo da pristupi trećem delu ispita.

 

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 3 boda. Kandidat koji ostvari minimalno 2 boda, stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

 

a) Provera sposobnosti raspoznavanja zvukova, muzičkih instrumenata i muzičkih sastava,
b) Provera sklonosti i osnovnih znanja iz oblasti audio tehnike i računara.

 

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda. Kandidat koji ostvari minimalno 3 boda stiče pravo da pristupi četvrtom eliminatornom delu ispita.

 

ČETVRTI DEO

 

a) Intervju - tokom razgovora ispituju se sklonosti, sposobnosti, osobine ličnosti i opšta interesovanja kandidata za studijski program.

b) Analiza obaveznog praktičnog rada priloženog na USB memoriji;

v) Praktična provera kreativnih sposobnosti kandidata.

 

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 70 (sedamdeset) bodova.

 

 

5. MENADŽMENT KULTURE I MEDIJA I PRODUKCIJA POZORIŠTA

 

Ispit provere sklonosti i sposobnosti se sastoji iz tri eliminatorna dela:

PRVI DEO

Pismeni test iz opšte kulture. Test ima šezdeset pitanja za čije popunjavanje kandidati imaju 15 minuta. Kandidati koji tačno odgovore na najmanje 41 pitanje stiču pravo da pristupe drugom delu ispita.

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 6 bodova.

Kandidat koji ostvari minimum 4,1 boda stiče pravo da pristupi drugom delu ispita.

DRUGI DEO

Pismeni rad – esej na jednu od šest zadatih tema – pozorište, radio ili kultura (120 min.).

BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda.

Kandidat koji dobije 0 bodova nije stekao pravo da pristupi trećem, eliminatornom delu ispita.

TREĆI DEO

Intervju – razgovor sa Komisijom o temama vezanim za savremena dešavanja u oblasti kulture, pozorišta i medija, poznavanje aktuelnih dešavanja na nacionalnoj kulturnoj i medijskoj sceni i sposobnost njihove kritičke analize, usvojenim znanjima iz preporučene literature.

BODOVANJE

Treći deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

 

 

6. VIZUELNI EFEKTI, ANIMACIJA I GEJM ART

 

Kandidati uz prijavu na konkurs prilažu sledeće obavezne radove:

1. Fotomontaža u softveru Photoshop. Rad treba dostaviti u PSD formatu sa najmanje pet elemenata i konačan rezultat u JPG formatu. Tema je po izboru, ali kompozicija treba da predstavlja koherentnu realističnu vizuelnu celinu.

 

2. Storibord u 12 sličica o temi po izboru. Rad treba da ima koherentnu i zaokruženu priču predstavljenu u formi crteža kroz 12 kadrova. Rad se predaje u digitalnom JPG formatu.

 

3. Snimljena video prezentacija ideje video igre. Video mora da sadrži sledeće elemente i da odgovori na sledeća pitanja:

 

1. Na početku videa mora da se vidi ime i prezime kandidata i ime igre.
2. Video treba da sadrži:
   • Nacrtani koncept art likova, okruženja i drugih elemenata video igre.
   • Može da sadrži isečke iz drugih video igara koji su relevantni za opis ideje predložene igre. (Primer mehanike, animacije i sl.)
   • Potrebno je da kandidat snimi audio preko video materijala u kojem usmeno treba da pojasni elemente video igre.
   • Video ne sme da bude duži od tri minuta.
   • Video materijal treba predati u mp4 formatu, h264 kompresiji, rezolucija ne sme da bude veća od 1920x1080, i ne manja od 1280x720 piksela.

 

3. Ideja video igre treba da se uklapa u žanr akciono avanturistički  2D platformer i treba da odgovori na sledeća pitanja. Napomena: 2D se odnosi na pravce kretanja u prostoru, a ne nužno na vizuelni stil igre.
   • Narativ
     • Koji je glavni tok priče i gde se odigrava?
     • Koja je pozadinska priča glavnog karaktera?
   • Vizuelni identitet igre
     • Kako izgleda vizuelni stil igre?
     • Kako izgleda igračev lik?
     • Pokažite barem jedan primer nivoa video igre.
   • Ciljevi
     • Kako se završava igra, odnosno koji je glavni cilj igre?
     • Koliko nivoa sadrži igra?
     • Koji su ciljevi svakog nivoa?
   • Akteri           
     • Koji su neprijatelji igrača?
     • Kakvi itemi postoje u video igri, i čemu služe?
     • Da li ima oružja, i ako ih ima, koja oružja i municije bi igra sadržala?
   • Mehanika i pravila igre
     • Kako funkcionišu kontrole u video igri i kako igrač manevriše u nivoima?
     • Kako se motiviše ili nagrađuje igrač da bi ispunio ciljeve u video igri?
     • Kako se kažnjava igrač, ukoliko ne postiže ciljeve?
     • Koje prepreke igrač mora da prevaziđe kroz nivoe?
     • Koja su pravila igre konzistentna u toku čitave igre, i kako se gradira težina igre od početka do kraja?

            Osim obaveznih radova, kandidati mogu da prilože svoje radove u video formatu. Svi radovi, uključujući crteže, fotografije, 3D modelovanje, 3D i 2D animacije, kadrove sa vizuelnim efektima, projekte moušn grafike, modifikacije postojećih igara (modeli, teksture ili reskin, animacije, primere funkcionisanja posebno pisanih skripti i sl.) i drugi radovi, treba da budu sastavni deo jednog videa. Video treba da bude u MP4 formatu, sa H.264 kompresijom, rezolucijom ne većom od 1920x1080 piksela i ne manjom od 1280x720 piksela.

Kandidati su dužni da svoj video nazovu u sledećem formatu: "Ime i Prezime - Showreel Godina konkurisanja". Ovaj video fajl treba da predate na USB memoriji uz ostalu dokumentaciju.

Uz predaju USB memorije, kandidati su istog dana obavezni da pošalju gore navedene obavezne radove i Vimeo link dodatnih radova na e-mail adresu: vfx.a.ga.fdu@gmail.com. Naslov e-maila treba da sadrži ime i prezime kandidata.

Vimeo link i MP4 fajl na USB-u moraju imati isti naziv u formatu "Ime i Prezime - Showreel Godina konkurisanja".

Radovi u drugim formatima se neće uzimati u razmatranje.

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

Prvi deo (ŠIRI IZBOR), drugi deo (UŽI IZBOR) i treći deo (NAJUŽI IZBOR)

 

PRVI DEO

 

Program prvog eliminatornog dela:

            a. Analiza predatih radova

Predati obavezni radovi moraju da odgovore na tehničke zahteve iz ovog konkursa. Komisija analizira predate radove i utvrđuje da li kvalitet predatih radova zadovoljava minimalne kriterijume. Analiziraju se sledeći aspekti radova:

Fotomontaža

1. Da li je ispunjen minimalni broj elemenata.
2. Boje, perspektiva i kvalitet uklapanja slojeva slike

            Storibord

1. Da li je ispunjena forma storiborda koja zahteva 12 slika.
2. Da li je kvalitet crteža dovoljan da bi jasno predstavio likove, okruženje, svetlo, boje i druge elemente koji su važni za razumevanje priče.
3. Da li priča ima zaokruženu celinu.

            Ideja video igre

1. Da li su ispunjeni tehnički zahtevi postavljeni u ovom konkursu.
2. Da li video prezentacija odgovara na sva postavljena pitanja.

b.Pismeni test

Pismenim testom se proveravaju osnovna znanja iz oblasti animiranog filma, filma, televizije, istorije umetnosti, istorije video igara, informatike, opšte kulture i informisanosti. Test se sastoji od 30 pitanja,

 

BODOVANJE

U prvom delu kandidat može da ostvari maksimalno 5 bodova.

Tačan odgovor kandidata na 15-24 pitanja ocenjuje se 1 bodom.

Tačan odgovor kandidata na 25-30 pitanja ocenjuje se sa 2 boda.

Analizom predatih obaveznih radova kandidati mogu da ostvare najviše 3 boda.

Kandidati koji ostvare najmanje 3 boda i koji su uredno predali neophodnu dokumentaciju i tražene obavezne radove i zadovoljavaju neophodan prosek iz srednje škole mogu da pristupe sledećem delu prijemnog ispita.

 

DRUGI DEO

 

a. Petominutna prezentacija radova kandidata, pred komisijom.

 

Kandidat prezentuje obavezne i ostale radove. Komisija ocenjuje da li se kandidat držao predviđene dužine prezentacije od pet minuta. Komisija takođe ocenjuje kvalitet same prezentacije, način prezentacije svojih radova i profesionalni odnos kandidata tokom prezentacije. Ocenjuje se artikulacija i jasnoća izlaganja, kao i sposobnost kandidata da na celovit i strukturiran način prezentuje sve svoje radove. Komisija takođe uzima u obzir da li je iz prezentacije moguće steći dublji uvid u kompetencije i specifičnosti rada kandidata.

Prezentaciju doneti na USB memoriji u formi PowerPoint ili Keynote prezentacije.

 

BODOVANJE

Kandidat može da ostvari maksimalno 5 bodova. Kandidat koji ostvari najmanje 3 boda stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

 

a. Praktična provera kreativnih sposobnosti

b. Intervju – Tokom razgovora ispistuju se sklonosti, sposobnosti, osobine ličnosti i opšta interesovanja kandidata za studijski program.

 

BODOVANJE

U trećem krugu kandidat može da ostvari maksimalno 70 bodova.

 

 

 

 

 

RASPORED ISPITA ZA PROVERU SKLONOSTI I SPOSOBNOSTI:

 

• Gluma: od 18. juna 2024. u  9 časova - usmeni ispit.
• Pozorišna režija: 18. juna 2024. u 10 časova – usmeni ispit.
• Dramaturgija:  17. juna  2024. u 12 časova – projekcija filma.
• Menadžment kulture i medija i produkcija pozorišta: 26. juna 2024. u 10 časova – test opšte kulture.
• Filmska i TV režija: 17. juna 2024. u  9 časova.
• Filmska i TV produkcija: 24. juna 2024. u 10 časova – test.
• Kamera: 18. juna 2024. u 9 časova.
• Montaža: 17. juna 2024. u 10 časova – pismeni test.
• Snimanje i dizajn zvuka: 16. juna 2024. u 9 časova – test opšte informisanosti.
• Vizuelni efekti, animacija i gejm art: 16.6.2024. u 12 časova – analiza radova i test.

 

 

Svi drugi uslovi konkurisanja za upis biće usklađeni sa opštim odredbama zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija.

Kandidati su obavezni da na polaganje ispita ponesu ličnu kartu ili pasoš.

Kandidati mogu za konkurs podnositi overene fotokopije dokumenata ili neoverene fotokopije uz originale na uvid, a za upis samo originalna dokumenta.

 

 

 

PRIJAVE ZA PRIJEMNE ISPITE

 

Kandidati podnose prijavu sa potrebnim dokumentima 12. i 13. juna 2024. godine, od 9 do 14 časova u sekretarijatu Fakulteta.

Kandidati podnose:

• prijavu za konkurs - formular se dobija na FDU na dan predaje dokumenata,
• fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih,
• svedočanstva svih razreda srednjeg obrazovanja (overene fotokopije ili neoverene fotokopije uz originale na uvid)
• diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu (overenu fotokopiju ili neoverenu fotokopiju uz original na uvid)
• biografiju,
• fotografiju - formata dopisne karte (9x13cm),
• lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju za upis na fakultet (za sve kandidate),
• za Filmsku i televizijsku produkciju i video motivaciono pismo na USB-u u vertikalnom formatu trajanja do 3 min, upakovano u kovertu sa čitko napisanim imenom i prezimenom na koverti
• za Kameru i lekarsko uverenje od oftalmologa,
• za  Montažu i lekarsko uverenje oftamologa i ORL-a o zdravstvenom stanju čula vida i sluha,
• za Snimanje i dizajn zvuka i lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju čula sluha sa audiogramom,
• potvrdu o uplati naknade za polaganje ispita za proveru sklonosti na žiro račun Fakulteta 840-1612666-05, šifra plaćanja 189, model 97, poziv na broj 51-07029799-03, za studijske programe:

studijski program	Visina naknade
Gluma	12.000,00 dinara
Pozorišna režija	10.000,00 dinara
Dramske i audiovizuelne umetnosti
modul - Dramaturgija	1.000,00 dinara
modul - Filmska i televizijska režija	10.000,00 dinara
modul - Filmska i televizijska produkcija	10.000,00 dinara
modul - Kamera	10.000,00 dinara
modul - Montaža	10.000,00 dinara
Snimanje i dizajn zvuka	10.000,00 dinara
Menadžment kulture i medija i produkcija pozorišta	10.000,00 dinara
Vizuelni efekti, animacija i gejm art	10.000,00 dinara

 

 

 

SPISAK LITERATURE:

 

GLUMA

1. K. S. Stanislavski: SISTEM, Partizanska knjiga, Beograd, 1982.
2. Bertolt Breht: DIJALEKTIKA U TEATRU, Nolit, Beograd, 1966.
3. Ježi Grotovski: KA SIROMAŠNOM POZORIŠTU, Izdavačko-informativni centar studenata, Beograd, 1976.
4. Mata Milošević: MOJA GLUMA, Teatron, Beograd, 1977.
5. Mata Milošević: MOJA REŽIJA,  Sterijino pozorje, Novi Sad, 1982.
6. En Denis: ARTIKULISANO TELO (FIZIČKA OBUKA GLUMCA), Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 1997.
7. K. S. Stanislavski: ETIKA, Gea, Beograd, 1996.
8. Boro Stjepanović: GLUMA 1-2-3, Fakultet dramskih umjetnosti, Cetinje, 1997.
9. Mihail Čehov: O TEHNICI GLUMCA, NNK Internacional, Beograd, 2005.
10. Li Strazberg: SAN O STRASTI (METOD GLUMAČKE IGRE), Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2004.
11. Piter Bruk: NITI VREMENA, Zepter Book World, Beograd, 2004.
12. Vladimir Jevtović: SIROMAŠNO POZORIŠTE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 1992.
13. Vladimir Jevtović: UZBUDLJIVO POZORIŠTE, Gea, Beograd, 1997.
14. Marina Marković: GLAS GLUMCA, Klio, Beograd, 2002.
15. Zbornici radova FDU.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd, odnosno u biblioteci Jugoslovenske kinoteke ― Knez Mihailova 19, Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

POZORIŠNA REŽIJA

1. S. Stanislavski: Sistem, Partizanska knjiga, Beograd 1982.
2. dr Hugo Klajn: Osnovni problemi režije, Univerzitet umetnosti u Beogradu 1995.
3. Piter Bruk: Prazan prostor, Lapis, Beograd 1996.
4. Čezare Molinari: Istorija pozorišta, Vuk Karadžić, Beograd 1982. - ili Ronald Harvud: Istorija pozorišta, Klio, Beograd, 1998.
5. Marija Ševcova i Kristofer Ines, Kembridžov uvod u pozorišnu režiju, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu, Studio Laboratorija izvođačkih umetnosti, BITEF, Beograd, 2017.
6. Bertolt Breht, Dijalektika u teatru, Nolit, 1966.

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti mogu se služiti literaturom u biblioteci Fakulteta dramskih umetnosti, Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd, odnosno u biblioteci Jugoslovenske kinoteke, Knez Mihailova 19, Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u onlajn knjižari „Makart“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul DRAMATURGIJA

Obavezna literatura:

Aristotel: POETIKA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

Mišel Šion: NAPISATI SCENARIO, Naučna knjiga – Institut za film,

Beograd, 1987.

Izbor iz dramske književnosti*

Fransoa Trifo: HIČKOK, Institut za film, Beograd, 1987.

*Izbor iz dramske književnosti:

Bertolt Breht ― Opera za tri groša

Tenesi Vilijams ― Tramvaj zvani želja

Florijan Zeler - Otac

Henrik Ibzen ― Lutkina kuća

Dušan Kovačević ― Balkanski špijun

Artur Miler ― Veštice iz Salema

Jovan Sterija Popović ― Pokondirena tikva

Jasmina Reza ― Art

Ljubomir Simović - Putujuće pozorište Šopalović

Sofokle ― Car Edip

Goran Stefanovski ― Divlje meso

Vilijam Šekspir ― Ričard treći

Vilijam Šekspir ― San letnje noći

 

Literatura koja se preporučuje:

NOVA FILMSKA EVROPA, Klio, Beograd, 1999.

SVETLO U TAMI – NOVI HOLIVUD, Klio, Beograd, 2002.

Stjuart M. Kaminski: ŽANROVI AMERIČKOG FILMA, Prometej, Novi Sad,

Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 1995.

Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.

Čezare Molinari: ISTORIJA POZORIŠTA, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.

Nebojša Pajkić: ANTOLOGIJA NEPROČITANIH SCENARIJA, Filmski centar

Srbije, Beograd, 2009.

Jerži Plaževski: JEZIK FILMA 1 i 2, Institut za film, Beograd,1971-1972.

Žan-Pjer Sarazak: LEKSIKA MODERNE I SAVREMENE DRAME, Književna

opština Vršac, Vršac, 2009.

 

2

Slobodan Selenić: DRAMSKI PRAVCI XX VEKA, FDU, Institut za pozorište,

film, radio i televiziju, Beograd, 2002.

Vladimir Stamenković: KRAJ UTOPIJE I POZORIŠTE, Otkrovenja, Beograd,

Sterijino pozorje, Novi Sad, 2000.

Frensis Fergason: POJAM POZORIŠTA, Nolit, Beograd, 1979.

Ronald Harvud: ISTORIJA POZORIŠTA, Klio, Beograd, 1998.

 

Od kandidata koji pristupaju prijemnom ispitu se očekuje da su osim klasika dramske književnosti čitali i klasike svetske i domaće književnosti, ali i da poznaju antičke mitove i epove, biblijske priče, narodne epske pesme i bajke.

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u online knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul FILMSKA I TV REŽIJA

 

Literatura

1. Jerži Plaževski: Jezik filma 1 i 2, Institut za film, Beograd,1971 - 1972.
2. Dejvid A. Kuk: Istorija filma 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005 - 2007.
3. Mišel Šion: Napisati scenario, Naučna knjiga, Institut za film, Beograd, 1989.
4. Aristotel: Poetika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
5. Dejvid Mek Kvin: Televizija, Beograd, Klio, 2000.
6. Ž. Omon, A. Bergala, M .Mari, M. Verne: Estetika filma, Klio, Beograd, 2006.
7. Vladimir Petrić: Razvoj filmskih vrsta, Umetnička akademija u Beogradu, 1970.

Kandidati se mogu služiti literaturom u biblioteci Fakulteta dramskih umetnosti, Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd, odnosno u biblioteci Jugoslovenske kinoteke, Knez Mihailova 19, Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u onlajn knjižari „Makart“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul FILMSKA I TV PRODUKCIJA
 

1. Sreten Jovanović: OSNOVI FILMSKE PRODUKCIJE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2005.
2. Zoran Popović: OSNOVI TELEVIZIJSKE PRODUKCIJE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2003.

 

Dopunska literatura:

3. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Beograd, Klio, 2005-2007.
4. Dejvid Mek Kvin: TELEVIZIJA, Beograd, Klio, 2000.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul KAMERA
 

1. H H. V. Dženson: ISTORIJA UMETNOSTI, Prometej, Novi Sad, 2006.
2. Jelena Matić: KRATKA ISTORIJA FOTOGRAFIJE, Kulturni centar Beograda, Beograd, 2017.
3. Helmut i Alison Geršajm: FOTOGRAFIJA – SAŽETA ISTORIJA, Jugoslavija, Beograd, 1973.
4. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.
5. Nikola Tanhofer: FILMSKA FOTOGRAFIJA, Filmoteka 16, Zagreb, 1981.
6. Dragoljub Kažić: ELEMENTARNA TEHNIKA FOTOGRAFIJE, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981.
7. Srećko Prnjat: DIGITALNA FOTOGRAFIJA, Cicero, Beograd, 2009
8. Grupa autora: LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1, Naučna knjiga i Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1993.
9. Grupa autora: LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 2, Univerzitet umetnosti u Beogradu i FDU, Beograd, 1997. ili CD-ROM izdanje LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2

 

            Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul MONTAŽA

 

1. Marko Babac: FILM U VAŠIM RUKAMA, Tehnička knjiga, Beograd,  1979. (od str. 5-121 i od 267-334)
2. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1 i 2, Klio, Beograd, 2018.
3. Nikola Klem: RAČUNARSTVO I INFORMATIKA ZA PRVI RAZRED SREDNJE ŠKOLE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2012.
4. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2, Naučna knjiga i Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd 1993.

 

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

SNIMANJE I DIZAJN ZVUKA

 

1. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.

2. Zoran Simjanović: PRIMENJENA MUZIKA, Bikić Studio, Beograd, 1996.

3. Ivo Blaha: DRAMATURGIJA ZVUKA U FILMSKOM I TELEVIZIJSKOM DELU, DKSG, Beograd, 2008.

4. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1, Naučna knjiga, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1993.

5. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 2, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1997. (Vidi pojmove iz indeksa oblasti: "Snimanje i obrada zvuka", "Zvuk", "Zanimanja").

6. Ljubinko Gordić, Zdravko Maljković: STEREOFONIJA, TEORIJA I PRAKSA, RTS izdavaštvo, 2016. (Prvi deo knjige o akustici i audio tehnici).

7. Miomir Filipović: AUDIO TEHNIKA ZA III RAZRED ELEKTROTEHNIČKE ŠKOLE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1995.

8. Rihard Merc: A,B,C... ZVUKA U AUDIO VIZUELNIM MEDIJIMA, RTS, 2013.
9. H. V. Dženson: ISTORIJA UMETNOSTI, Prometej, Novi Sad, 2006.

10. CD-ROM LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti - Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u internet knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

MENADŽMENT KULTURE I MEDIJA I PRODUKCIJA POZORIŠTA

 

1. Prajs, Stjuart, IZUČAVANJE MEDIJA, Klio: Beograd, 2011 - poglavlja: 1. Osnova studija medija, str. 21-103; 3. "Konstruisanje" publike, str. 198-298 i 6. Popularne forme: televizija, radio i tehnologija, str. 464-603.
2. Ronald Harvud: ISTORIJA POZORIŠTA, Klio, Beograd, 1998.
3. Milena Dragićević Šešić, Branimir Stojković: KULTURA: MENADŽMENT, ANIMACIJA, MARKETING, Klio, Beograd, 2011.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

VIZUELNI EFEKTI , ANIMACIJA I GEJM ART

 

Obavezna literatura:

1. Richard Williams, „ANIMATORS SURVIVAL KIT: FOURTH EDITION”, USA, 2012

2. Ian Failes, „Masters of FX” Octopus Publishing Group, Great Britain, 2015.

3. Jesse Schell, “THE ART OF GAME DESIGN: A BOOK OF LENSES 1ST EDITION”, CRC Press, 2008.

4. Ranko Munitić, “ESTETIKA ANIMACIJE”, Filmski Centar Srbije, Fakultet Primenjenih Umetnosti, 2007.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke

 

Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd, odnosno u biblioteci Jugoslovenske kinoteke ― Knez Mihailova 19, Beograd.

Kandidati imaju pristup digitalnim izdanjima literature u Biblioteci Fakulteta dramskih umetnosti.

Od kandidata koji pristupaju prijemnom ispitu se očekuje da su upoznati sa istaknutim filmovima, animiranim filmovima i video igrama u poslednjih 40 godina.

 

 

 

 

 

 

Uslovi za upis stranih državljana

Izvod iz Statuta FDU

Član 33.

 

Strani državljanin može se upisati na sve studijske programe koje organizuje Fakultet pod istim uslovima kao i domaći državljanin. 

Strani državljanin može se upisati na studijske programe ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. 

Strani državljanin upisuje se u statusu studenta koji se sam finansira. 

Visinu školarine za strane studente određuje Savet Fakulteta za svaku školsku godinu.

 

DODATNE INFORMACIJE

Kandidati koji se prijave na Konkurs za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija, a imaju završenu srednju školu u inostranstvu, dužni su da podnesu zahtev za nostrifikaciju strane srednjoškolske isprave (svedočanstava i diplome) Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Ovi kandidati, uz ostala tražena dokumenta za pristupanje polaganju ispita za proveru sklonosti i spisobnosti, dostavljaju i potvrdu koju će dobiti od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije da je započet proces nostrifikacije ili rešenje o obavljenoj nostrifikaciji.

Ovo je link za odgovarajuću stranicu sa potrebnim informacijama o nostrifikaciji:
http://www.mpn.gov.rs/enicnaric-srbija/