Osnovne studije

Osnovne studije

 

Sadržaj:

  1. Konkurs za upis studenata
  2. Raspored konsultacija
  3. Program prijemnih ispita
  4. Raspored prijemnih ispita
  5. Prijave za prijemne ispite
  6. Literatura
  7. Uslovi za upis stranih državljana

 

 

K  O  N  K  U  R  S

FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI
Bulevar umetnosti 20
11 070 Beograd
+ 381 11 213 5684
fduinfo@fdu.bg.ac.rs
www.fdu.bg.ac.rs
žiro račun: 840-1612666-05

INFORMACIJE U VEZI SA PRIJEMNIM ISPITOM
Kristina Obradović
saradnik za osnovne studije
+ 381 11 260 4525
+ 381 11 213 5684 lokal 124
kristina.obradovic@fdu.bg.ac.rs

 

ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA

U ŠKOLSKOJ 2022/2023. GODINI

 

 

Fakultet dramskih umetnosti upisuje 86 studenata u prvu godinu osnovnih akademskih studija za školsku 2022/2023. godinu i to: do 57 studenata koji se finansiraju iz budžeta i do 29 studenata koji se sami finansiraju.

 

 

Studijski program

ukupan broj studenata

broj budžetskih studenata

broj studenata koji se sami finansiraju

Gluma

do 12

do10

do 2

Dramske i audiovizuelne umetnosti

do 59

do 37

do 22

    modul – Pozorišna i radio režija

do 5

do 3

do 2

    modul – Dramaturgija

do 10

do 6

do 4

    modul – Filmska i TV režija

do 7

do 5

do 2

    modul – Filmska i TV produkcija

do 12

do 8

do 4

    modul – Kamera

do 7

do 4

do 3

    modul – Montaža

do 8

do 5

do 3

    modul – Snimanje i dizajn zvuka

do 10

do 6

do 4

Menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture

 

do 15

 

do 10

 

do 5

UKUPNO

do 86

do 57

do 29

 

1. Svi kandidati koji konkurišu za upis polažu ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, kao neophodan uslov za upis. Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, posebno za svaki studijski program, sadrži: proveru talenta, to jest, neophodnog znanja iz oblasti matičnih i srodnih predmeta; proveru psihičkih i fizičkih sposobnosti, sklonosti i osobina ličnosti neophodnih za bavljenje umetničkim radom, odnosno određenim zanimanjem iz oblasti dramskih umetnosti koje se obrazuju na Fakultetu dramskih umetnosti. Provera se vrši kroz praktične zadatke, usmene ispite, pismene radove, testove i intervjue.

2. U prvu godinu osnovnih akademskih studija može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i lice koje nema završeno srednje obrazovanje ako položi posebni dopunski ispit prema programu obrazovanja za srednje škole društveno-jezičkog smera iz predmeta: a) srpski jezik i književnost, b) istorija, v) strani jezik (engleski, francuski, nemački ili ruski) i g) umetnost (likovna i muzička).

3. Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova.

4. Pod opštim uspehom u srednjem obrazovanju, podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu. Opšti uspeh u srednjem obrazovanju računa se zaokruživanjem na dve decimale. Po ovom osnovu, kandidat može steći najmanje 8, a najviše 20 bodova.

Rezultat koji kandidat postiže na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti ocenjuje se od 0 do 80 bodova.

5. Pravo na rangiranje na jedinstvenoj rang-listi stiče kandidat koji je položio ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Fakultet utvrđuje redosled kandidata koji su položili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti po broju ukupno postignutih bodova i to: student koji se finansira iz budžeta i student koji se sam finansira.

6. Student može biti finansiran iz budžeta ukoliko je rangiran do broja odobrenog za upis kandidata koji se finansiraju iz budžeta, a koji je određen ovim konkursom i ima najmanje 51 bod.

 Kandidat može biti upisan kao student koji se sam finansira, ukoliko se na jedinstvenoj rang-listi nalazi do broja odobrenog za upis samofinansirajućih studenata i koji je određen ovim konkursom, a ima više od 30 bodova.

7. U slučaju da dva kandidata imaju isti broj bodova, prilikom rangiranja prednost će se dati kandidatu koji je stekao veći broj bodova na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.

8. Fakultet utvrđuje i objavljuje redosled kandidata koji je osnov za upis kandidata u skladu sa opštim odredbama zajedničkog konkursa za upis studenata za školsku 2022/2023.

 

Visina školarine na Fakultetu dramskih umetnosti u školskoj 2022/2023. godini za studente osnovnih akademskih studija koji se sami finansiraju iznosi 220.000,00 dinara.

Visina školarine za strane državljane iz susednih zemalja (Republike Mađarske, Rumunije, Republike Bugarske, Republike Makedonije, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Crne Gore) u školskoj 2022/2023. godini na Fakultetu dramskih umetnosti iznosi 330.000,00 dinara.

Visina školarine za strane državljane u školskoj 2022/2023. godini na Fakultetu dramskih umetnosti iznosi 440.000,00 dinara.

 

Kandidat koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang listi nije utvrđen na način predviđen Konkursom, može podneti prigovor Dekanu Fakulteta u roku od 24 sata od objavljivanja Jedinstvene rang liste.

 

Osnovne akademske studije na studijskim programima Fakulteta dramskih umtnosti traju četiri godine (8 semestara, 240 ESPB).

Mogućnost nastavka studija: master akademske studije, a zatim doktorske akademske studije.

 

 

 

 RASPORED KONSULTACIJA ZA PRIJEMNE ISPITE

za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija i studija uz rad

u školskoj 2022/2023. godini

 

 

 

 

 

 

 

 

PROGRAM ISPITA

ZA PROVERU SKLONOSTI I SPOSOBNOSTI

U školskoj 2022/2023. godini

 

1.GLUMA

 

Ispit se sastoji iz dva eliminatorna dela:

Prvi deo (ŠIRI IZBOR) i drugi deo (UŽI IZBOR)

Program prvog eliminatornog dela:

a) recitacija (po izboru kandidata);

b) dramski monolog (po izboru kandidata)

v) monolog iz komedije domaćeg komediografa.

Kandidat je dužan da napamet nauči i pripremi sva tri zadatka. Komisija može, nakon prikazanog programa, postaviti kandidatu i naknadne zadatke (improvizacije), radi sticanja što potpunijeg suda o sposobnostima kandidata.

 

 BODOVANJE

U PRVOM, eliminatornom delu, kandidat može osvojiti najviše 5 bodova.

Kandidat koji u PRVOM delu prijemnog ispita osvoji MINIMUM 3 boda, pristupa polaganju ispita u DRUGOM krugu (UŽI IZBOR).

 

DRUGI eliminatorni deo (UŽI IZBOR) sastoji se iz rada sa određenim nastavnicima, pisanja pismenog zadatka i završne provere sposobnosti. U toku rada u drugom eliminatornom delu, metodama testa, razgovora, vežbi i proba, nastavnici i saradnici, a radi utvrđivanja neophodnog stepena glumačke obdarenosti, ispituju: karakteristike govora i govornog aparata, glas, osećanje ritma, telesne sposobnosti, izdržljivost i pokretljivost, kao i karakteristike ličnosti, njene osobenosti, maštovitost, prilagodljivost u radu.

U drugom eliminatornom delu, komisija pregleda i ustanovljava rezultate provere sposobnosti svakog kandidata po sledećim osnovama:

a) Komisija ocenjuje rezultate provere glasa i govora kandidata;
b) Komisija ocenjuje rezulatate provere pokreta i izgleda kandidata;
v) Komisija ocenjuje rezultate provere sposobnosti kandidata da ostvari         osoben glumački izraz.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

BODOVANJE

Kandidat u DRUGOM krugu može da osvoji do 75 bodova.  

a) Glasovno-govorne sposobnosti kandidata ocenjuju se sa 0 do 10 bodova.
b) Scenski pokret – telesne sposobnosti kandidata ocenjuju se sa 0 do 10 bodova.
v) Sposobnost kandidata da ostvari osoben glumački izraz ocenjuje se sa 0 do 55 bodova.

Bodovi iz PRVOG i DRUGOG kruga se sabiraju.

 

 

 

 

2. DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

 

MODUL POZORIŠNA I RADIO REŽIJA

 

Zadatak za prijemni ispit 2023/2024

 

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti sastoji se iz dva eliminatorna dela:

1. deo (širi izbor) i 2. deo (uži izbor)

 

Prvi deo

 

a. Pisani rad „Moja predstava“ (predaje se uz prijavu u dva primerka)

- zamisao režije predstave po dramskom delu Strah i nada u Nemačkoj, Franc Ksaver Krec

Pisani rad se sastoji od sledećih elemenata:

  1. Razlog za predstavu (da li postoji i koja je lična motivacija za režiju predloženog pisca i dela; problem koji delo Strah i nada u Nemačkoj tretira, značaj izvođenja tog pisca i dela danas, veza sa savremenim trenutkom i publikom, interakcija predstave i publike)
  2. Tema i ideja
  3. Prepoznavanje i definisanje sukoba u delu
  4. Fabula
  5. Šta se u predstavi dešava (najznačajniji događaj u predstavi)
  6. Rediteljski do detalja opisana scena po izboru
  7. Likovi (osnovne karakteristike, sukobi između likova, idealna podela uloga)
  8. Dejstvo predstave na publiku i na koji način se to postiže
  9. Scenografija i prostor predstave
  10. Kostim
  11. Muzika i zvuk
  12. Video rad ili opis video rada ako je potrebno

 

Uz pisani rad priložiti skice scenografije i kostima (crtež, kolaž fotografija), kao i inspiracije za vizuelni izraz predstave, video, zvuk, muziku, i propratni materijal koji kandidat smatra važnim.

Pisani rad sadrži od 10 do 15 strana.

 

b. Motivaciono pismo (predaje se uz prijavu, do 3600 karaktera)

 

  1. Zbog čega želim da studiram pozorišnu režiju
  2. Ko sam ja (osobine, interesovanja i dosadašnje aktivosti)
  3. Očekivanja od studija pozorišne režije

 

v.  Pismeni ispit

1.Test iz oblasti opšte kulture i literature  ( trajanje 60 minuta )

2. Esej – analiza i tumačenje određenog segmenta zadatog performativnog dela

 ( trajanje projekcije 20 minuta, pisanje rada na određenu temu koja proističe iz zadatog materijala 45 minuta )

3. Test ispitivanja mašte i kreativnosti ( 60 minuta )

Između testova je pauza  15 minuta. Testiranje počinje 20. juna u 11:30 časova u učionici 38.

 

 

g. Usmeni ispit

Razgovor o pisanom radu, o poznavanju pozorišta i dramske literature, o razumevanju zadate literature, i ostalih umetničkih oblasti.

Razgovor počinje 21. juna u 10 časova.

 

 

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 5 bodova i to:

A – Pisani rad kandidata se ocenjuje sa 0-1 bodom;

B – Motivaciono pismo kandidata ocenjuje se sa 0-1 bodom;

V – Pismeni rad ocenjuje se sa 0-1 bodom;

G –Usmeni ispit se ocenjuje sa 0-2 boda

Kandidat koji ostvari minimum 3 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

 

Drugi deo

 

a. praktični rediteljski rad: vežba dva lica u sukobu

(vreme za rad 9 dana)

   (zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju)

b. test zvuka (radio)

v. test kostima, prostora i likovnosti

g. izvođenje rada pred komisijom

d. usmena odbrana rada pred komisijom

 

Završni razgovor drugog dela prijemnog ispita održaće se 30. juna nakon prikazanih vežbi. Satnica će naknadno biti precizirana.

 

 

BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može da ostvari maksimalno 75 bodova.

 

 

 

MODUL DRAMATURGIJA

Kandidati su dužni da pri podnošenju prijave za polaganje prijemnog ispita, uz dokumenta prilože i jedno svoje dramsko delo (pozorišna drama, ili scenario za polučasovni igrani ili TV-film, ili radio drama) u bilo kojoj fazi rada, ili teorijski rad iz oblasti pozorišne ili filmske dramaturgije.

Priloženo delo može biti neobjavljeno ili ranije objavljeno. Priloženo delo treba da bude otkucano na računaru, na srpskom jeziku, odštampano i predato u pet povezanih i potpisanih  primeraka i poslato na elektronsku adresu dramaturgija.prijemni@fdu.bg.ac.rs

Ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti sastoji se iz dva eliminatorna dela.

PRVI DEO

a) Kandidati gledaju film posle kojeg pišu analizu filma.

b) Kandidati pišu jednu dramsku scenu na zadatu temu u mediju po izboru (pozorište, film, radio ili televizija).

v)  Komisija čita i obavlja stručnu analizu priloženog dela (pozorišna drama, ili scenario za igrani ili TV-film, ili radio drama ili teorijski rad) svakog kandidata.

Komisija potom ocenjuje komplet radova (priloženo delo, analiza filma i dramska scena na zadatu temu) svakog kandidata, rangira kandidate po broju stečenih bodova i donosi odluku o kandidatima koji stiču pravo da pristupe drugom delu ispita.

BODOVANJE

Prvi deo - kandidat može ostvariti maksimalno 10 bodova:

A - Analiza filma kandidata se ocenjuje se sa 0-3 boda;

B - Dramska scena napisana na zadatu temu se ocenjuje se sa 0-3 boda;

V - Priloženo delo kandidata ocenjuje se sa 0-4 boda.

Kandidat koji ostvari minimum 6 bodova stiče pravo da pristupi drugom delu ispita.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

DRUGI DEO

Drugi eliminatorni deo prijemnog ispita jeste izlazak svakog kandidata na usmeni ispit pred Komisijom.

Usmeni ispit podrazumeva diskusiju o svakom radu iz kompleta radova kandidata.

Komisija zatim kroz razgovor s kandidatom ispituje i utvrđuje:

  • obim poznavanja i stepen razumevanja obavezne i preporučene literature sa spiska koji je istaknut u samom Konkursu;
  • obim opšteg znanja iz oblasti teorije i istorije pozorišta i filma;
  • obim poznavanja svetske i domaće drame, pozorišta, filma i televizijskih serija;
  • opštu kulturu kandidata s akcentom na pročitanim klasicima svetske i domaće književnosti
  • umetničke i estetske afinitete kandidata

BODOVANJE

Drugi deo - kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

Finalna rang lista formira se tako što se bodovi iz PRVOG i DRUGOG kruga sabiraju sa bodovima koje kandidat nosi iz srednje škole.

 

 

 

MODUL FILMSKA I TELEVIZIJSKA REŽIJA

 

Svaki kandidat je dužan da prilikom predaje dokumenata priloži sledeću vežbu:

Film u trajanju do deset minuta (predaje se y mp4 ili QuickTime formatu, u kodeku H264 na USB flešu, koji je foramtiran u FAT32 sistemu i elektronski putem privatnog YouTube/Vimeo linka na adresu: ftvrezija@fdu.bg.ac.rs).

 

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

Prvi deo

a) Pismeni test iz oblasti filmske i opšte kulture,
 

Napomena: Test sadrži 30 pitanja. Kandidat koji tačno odgovori na 60% pitanja, stiče pravo da pristupi analizi igranog filma i izradi rediteljskih zadataka.

 

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 3 boda i to:

Tačan odgovor kandidata na 18-24 pitanja ocenjuje se sa 1 bodom.

Tačan odgovor kandidata na 25-27 pitanja ocenjuje se sa 2 boda.

Tačan odgovor kandidata na 28-30 pitanja ocenjuje se sa 3 boda.

 

b) Sažeta analiza igranog filma – pismeno,
v) Izrada rediteljskih zadataka – pismeno.

 

 

Drugi deo

 

Usmeni ispit (razgovor s kandidatom, prezentacija filma, odbrana rediteljskih zadataka, analiza filma, proveravanje opštih znanja iz oblasti filma i televizije na osnovu obavezne literature).

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 7 bodova.

Kandidat koji ostvari najmanje 4 boda stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

Treći deo

  1. Praktični deo:

a) Snimanje kratke dokumentarne vežbe video tehnikom na terenu,
b) Montaža kratke dokumentarne vežbe uz učešće demonstratora,
v) Snimanje kratke igrane scene,

g) Montaža kratke igrane vežbe uz učešće demonstratora.

 

  1. Teoretski deo:

g) Usmena odbrana praktičnih radova,
d) Pitanja iz oblasti koje obuhvata obavezna literatura.

 

BODOVANJE

Treći deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

FILMOGRAFIJA

 

Kandidati su dužni da pogledaju sledeće filmove pred prijemni ispit:

 

- Nanuk sa severa (Robert Flaerti, 1922)

- Sedam samuraja (Akira Kurosava, 1954)

- Sedmi pečat (Ingmar Bergman, 1957)

- Vrtoglavica (Alfred Hičkok, 1958)

- Do poslednjeg daha (Žan-Lik Godar, 1960)

- Viridijana (Luis Bunjuel, 1961)

- Lorens od Arabije (Dejvid Lin, 1962)

- Za šaku dolara (Serđo Leone, 1964)

- Strogo kontrolisani vozovi (Jirži Mencl, 1966)

- Andrej Rubljov (Andrej Tarkovski, 1966)

- Uvećanje (Mikelanđelo Antonioni, 1966)

- Amarkord (Federiko Felini, 1973)

- Lovac na jelene (Majkl Ćimino, 1978)

- Apokalipsa danas (Fransis Ford Kopola, 1979)

- Kroz talase (Lars fon Trir, 1996)

- Kad budem mrtav i beo (Živojin Pavlović, 1967)

- Skupljači perja (Aleksandar Petrović, 1967)

- Breza (Ante Babaja, 1967)

- Pioniri maleni (Želimir Žilnik, 1967)

- Nezaposleni ljudi (Želimir Žilnik, 1968)

- Bitka na Neretvi (Veljko Bulajić, 1969)

- Misterije organizma (Dušan Makavejev, 1971)

- Crni film (Želimir Žilnik, 1971)

- Ko to tamo peva (Slobodan Šijan, 1980)

- Majstori, majstori (Goran Marković, 1980)

- Petrijin venac (Srđan Karanović, 1982)

- Otac na službenom putu (Emir Kusturica, 1985)

- Lepa sela lepo gore (Srđan Dragojević, 1996)

 

 

 

MODUL FILMSKA I TELEVIZIJSKA PRODUKCIJA

 

Ispit se sastoji iz četiri eliminatorna dela:

Prvi deo

 

PISMENI TEST, kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti kinematografije, televizije i opšte kulture, koji se sastoji od 60 pitanja. Od tog broja je oko 50% pitanja iz oblasti kinematografije i televizije prema priloženoj literaturi iz konkursa. Na pitanja se odgovara izborom tačnog od tri ponuđena odgovora. Za rešavanje testa predviđeno je 15 minuta, a test su položili i nastavljaju sa polaganjem kandidati koji imaju najmanje 41 tačan odgovor.

 

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 6 bodova.

Kandidat koji ostvari minimum 4,1 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

Drugi deo

           

PISMENI RAD, na zadatu temu iz oblasti kinematografije i televizije, polaže se i ocenjuje pod šifrom ocenama od 5 do 10. Ocenjuje se: način obrade teme, pismenost, stil, stepen korišćenja literature, lični stav kandidata. Za pisanje rada predviđeno je dva sata. Kandidati koji na pismenom radu dobiju ocenu nižu od 7, ne mogu da nastave polaganje ispita.

                                              

BODOVANJE


Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda.

Kandidat koji ostvari najmanje 1 bod stiče pravo da pristupi trećem delu ispita.

 

Treći deo

            PRAKTIČNA PROVERA KREATIVNIH SPOSOBNOSTI – sastoji se iz dva dela:

 

  1. Individualna produkciona analiza filma ili televizijske emisije sa

usmenom odbranom.

b)   Kolektivno rešavanje produkcionog zadatka sa usmenom odbranom.

 

Četvrti deo

 

RAZGOVOR (INTERVJU) sa kandidatima.

 

Tokom razgovora (intervjua) sa kandidatima, ispituju se sklonosti, kreativne sposobnosti i osobine ličnosti kandidata, njegova opšta interesovanja i podobnost za studije.

BODOVANJE

Treći i četvrti deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

 

 

 

MODUL KAMERA

 

Kandidati su dužni da pripreme:

  1. Kolekciju fotografija koja predstavlja izbor iz njihovog dotadašnjeg rada. Kolekcija treba da sadrži 9 - 15 fotografija, formata 20x30 cm (A4). Fotografije treba da budu nekaširane i bez paspartua. Svaka fotografija i koverat u kome se predaju treba da budu potpisane imenom i prezimenom kandidata. Kandidati su u obavezi da kolekciju izabranih fotografija prebace na svoj lični nalog koji bi kreirali na internet stranici www.behance.net. Adresu naloga sa fotografijama potrebno je poslati na elektronsku poštu: fdukatedrakamere@gmail.com, a u naslovu elektronske pošte potrebno je navesti ime i prezime kandidata.
  2. USB fleš memoriju sa jednim ili više samostalno realizovanih video radova izmontiranim u jedinstvenu celinu u trajanju do 5 minuta. Format radova koji kandidati predaju je: Mpg 4 / H264 / 25 fps / 1920x1080 / 20 mbps. USB fleš memorija, ili koverat u kome se predaje treba da bude potpisana imenom i prezimenom kandidata. Kandidati su u obavezi da video radove prebace na svoj lični nalog koji bi kreirali na internet stranici www.vimeo.com. Adresu naloga sa video radovima potrebno je poslati na elektronsku poštu: fdukatedrakamere@gmail.com, a u naslovu elektronske pošte potrebno je navesti ime i prezime kandidata.                                                             
  3. Napomena: Radovi treba da budu isključivo u navedenom formatu. Radovi koji su u drugom formatu, bez obzira što su na navedenom medijumu, neće biti prihvaćeni.

Ovi radovi se predaju uz prijavu na konkurs.

 

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

Snimanje fotografija na zadate teme. Snima se digitalnim fotoaparatom koji obezbeđuje kandidat. Zadatak za sve kandidate je isti. Nakon obavljenog snimanja i izbora fotografija, kandidati pred komisijom usmeno brane svoje fotografije.

BODOVANJE

Kandidat može ostvariti maksimalno 5 bodova. Kandidat koji ostvari minimum 3 boda stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

DRUGI DEO

Snimanje kratkog filma na zadate teme. Kandidati snimaju sopstvenom tehnikom. Zadatak za sve kandidate je isti.

 

 

BODOVANJE

Kandidat može ostvariti maksimalno 5 bodova. Kandidat koji ostvari minimum 3 boda stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

a) Pismeni test iz oblasti vizuelne, filmske i opšte kulture.

b) Intervju – provera vizuelne, opšte i tehničke kulture i informisanosti, provera sklonosti za vizuelno izražavanje i komunikaciju, provera sklonosti i sposobnosti za filmsku i televizijsku delatnost, provera poznavanja jednog svetskog jezika i osnova rada na računaru.

 

BODOVANJE

Pismeni test i intervju se boduju integralno. Kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

 

Napomena: za učešće na konkursu, a kasnije i na studijama neophodno je da kandidati obezbede sledeću opremu:

a) digitalni fotoaparat i/ili digitalnu kameru,

b) stativ,

v) svetlomer,

g) računar osposobljen za obradu slike.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

 

 

 

 

MODUL MONTAŽA

 

Kandidati uz prijavu na konkurs prilažu video-autobiografiju na DVD disku kao mp4 ili mov fajl h.264 kompresije, do tri minuta, kojom treba da uz predstavljanje važnih autobiografskih elemenata iskažu sposobnost audio-vizuelnog izražavanja kroz funkcionalni montažni postupak.
Tehnički kvalitet izrade prezentiranog sadržaja nije od presudne važnosti. 
Na drugi deo prijemnog ispita kandidati treba da ponesu, kao rezervu, USB disk sa svojom autobiografijom.

 

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

 

Pismeni test kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti filma, televizije, istorije umetnosti, informatike, opšte kulture i informisanosti, sastoji se od 60 pitanja. Kandidati koji tačno odgovore na najmanje 38 pitanja na testu, stiču pravo da pristupe drugom delu ispita.

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 2 boda i to:

Tačan odgovor kandidata na 38-49 pitanja ocenjuje se sa 1 bodom.

Tačan odgovor kandidata na 50-60 pitanja ocenjuje se sa 2 boda.

Kandidat koji ostvari minimum 1 bod stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita.

 

DRUGI DEO


            Usmenim ispitom se proveravaju sklonosti kandidata za bavljenje filmskom i televizijskom montažom. Analiziraju se filmski inserti i podneti praktičan rad.

A – Podneti praktični rad kandidata

B – Analiza filmskog inserta

V – Intervju sa kandidatom


BODOVANJE
Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 8 bodova.

Kandidat koji ostvari minimum 5 bodova stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

 

  1. Montaža zadatog filmskog odlomka

b)   Odbrana rada pred komisijom

v)   Usmena analiza zvučnog odlomka

                                               BODOVANJE
Treći deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

 

 

 

MODUL SNIMANJE I DIZAJN ZVUKA

Svi kandidati koji konkurišu za upis, polažu prijemni ispit kao neophodan uslov za upis.

Kandidat mora da priloži opšte lekarsko uverenje i posebno uverenje o zdravstvenom stanju čula sluha sa audiogramom izdatim od zvanične specijalizovane lekarske ustanove ili ordinacije, ne starijim od 6 (šest) meseci

Fotografija, koju kandidat prilaže uz obavezna dokumenta, treba da jasno pokazuje lice kandidata. Preporuka je da fotografija ne bude starija od 6 (šest) meseci.

Kandidat je dužan da uz prijavu na konkurs priloži samostalno realizovan snimak kratkog audio dela slobodne teme i forme, trajanja do 2 minuta. Za kreiranje ovog rada obavezno je koristiti zvučne efekte, muziku i govor. Tokom prijemnog ispita, vrednuju se: ideja, sposobnost izražavanja i estetski osećaj za stvaranje zvučne slike, a nije presudan tehnički kvalitet audio zapisa. Snimak se prilaže na USB memoriji u WAV formatu, 44.1kHz ili 48kHz, 16 ili 24 bita, mono ili stereo. U pisanoj formi dostaviti tehničke podatke o snimku:naziv rada, trajanje, 44.1kHz ili 48kHz, 16 ili 24 bita, broj kanala (mono ili stereo), kao i listu tehnike i softvera koji su korišćeni prilikom izrade rada.

Ispit se sastoji iz četiri eliminatorna dela:

PRVI DEO

Pisani test kojim se proveravaju osnovna znanja iz oblasti opšte kulture i informisanosti, filma, televizije, radija, pozorišta, muzike i audio tehnike. Test se sastoji od 60 pitanja. Rešavanje testa traje 30 minuta.

Kandidat koji tačno odgovori na najmanje 38 pitanja stiče pravo da nastavi sa polaganjem drugog dela prijemnog ispita.

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 3 (tri) boda. Kandidat koji ostvari minimalno 1 (jedan) bod, stiče pravo da pristupi drugom eliminatornom delu ispita. Kandidati koji odgovore tačno na manje od 38 pitanja, dobijaju 0 (nula) bodova.

DRUGI DEO

a) Provera muzikalnosti

b) Pisana analiza zvučne slike filmskog inserta koji će biti prikazan na samom ispitu.

Kandidat koji je uspešno položio proveru muzikalnosti, stiče pravo da pristupi trećem delu ispita.

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 3 boda. Kandidat koji ostvari minimalno 2 boda, stiče pravo da pristupi trećem eliminatornom delu ispita.

Zadatak može da se promeni u odnosu na epidemiološku situaciju.

TREĆI DEO

a) Provera sposobnosti raspoznavanja zvukova, muzičkih instrumenata i muzičkih sastava,
b) Provera sklonosti i osnovnih znanja iz oblasti audio tehnike i računara.

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda. Kandidat koji ostvari minimalno 3 boda stiče pravo da pristupi četvrtom eliminatornom delu ispita.

ČETVRTI DEO

a) Intervju - tokom razgovora ispituju se sklonosti, sposobnosti, osobine ličnosti i opšta interesovanja kandidata za studijski program.

b) Analiza obaveznog praktičnog rada priloženog na USB memoriji;

v) Praktična provera kreativnih sposobnosti kandidata.

Bodovanje: Kandidat može ostvariti maksimalno 70 (sedamdeset) bodova.

 

 

 

 

3. MENADŽMENT I PRODUKCIJA POZORIŠTA, RADIJA I KULTURE

 

Ispit provere sklonosti i sposobnosti se sastoji iz tri eliminatorna dela:

 

PRVI DEO

 

Pismeni test iz opšte kulture. Test ima šezdeset pitanja za čije popunjavanje kandidati imaju 15 minuta. Kandidati koji tačno odgovore na najmanje 41 pitanje stiču pravo da pristupe drugom delu ispita.

 

BODOVANJE

Prvi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 6 bodova.

 

Kandidat koji ostvari minimum 4,1 boda stiče pravo da pristupi drugom delu ispita.

 

DRUGI DEO

 

Pismeni rad – esej na jednu od šest zadatih tema – pozorište, radio ili kultura (120 min.).

BODOVANJE

Drugi deo – kandidat može ostvariti maksimalno 4 boda.

Kandidat koji dobije 0 bodova nije stekao pravo da pristupi trećem, eliminatornom delu ispita.

 

TREĆI DEO

Intervju – razgovor sa Komisijom.

           

BODOVANJE

Treći deo  – kandidat može ostvariti maksimalno 70 bodova.

 

Pravo na rangiranje na jedinstvenoj rang-listi stiče kandidat koji je položio ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Fakultet utvrđuje redosled kandidata koji su položili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti po broju ukupno postignutih bodova i to: student koji se finansira iz budžeta i student koji se sam finansira.
Student može biti finansiran iz budžeta ukoliko je rangiran do broja odobrenog za upis kandidata koji se finansiraju iz budžeta, a koji je određen ovim konkursom i ima najmanje 51 bod.

Kandidat može biti upisan kao student koji se sam finansira, ukoliko se na jedinstvanoj rang-listi nalazi do broja odobrenog za upis samofinansirajućih studenata i koji je određen ovim konkursom, a ima najmanje 31 bod.
U slučaju da dva kandidata imaju isti broj bodova, prilikom rangiranja prednost će se dati kandidatu koji je stekao veći broj bodova na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.

 

 

 

 

 

RASPORED ISPITA ZA PROVERU SKLONOSTI I SPOSOBNOSTI:

U školskoj 2022/2023. godini

 

 

 

 

 

PRIJAVE ZA PRIJEMNE ISPITE

 

 

 

 

 

 

 

 

SPISAK LITERATURE:

 

 

GLUMA

  1. K. S. Stanislavski: SISTEM, Partizanska knjiga, Beograd, 1982.
  2. Bertolt Breht: DIJALEKTIKA U TEATRU, Nolit, Beograd, 1966.
  3. Ježi Grotovski: KA SIROMAŠNOM POZORIŠTU, Izdavačko-informativni centar studenata, Beograd, 1976.
  4. Mata Milošević: MOJA GLUMA, Teatron, Beograd, 1977.
  5. Mata Milošević: MOJA REŽIJA,  Sterijino pozorje, Novi Sad, 1982.
  6. En Denis: ARTIKULISANO TELO (FIZIČKA OBUKA GLUMCA), Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 1997.
  7. K. S. Stanislavski: ETIKA, Gea, Beograd, 1996.
  8. Boro Stjepanović: GLUMA 1-2-3, Fakultet dramskih umjetnosti, Cetinje, 1997.
  9. Mihail Čehov: O TEHNICI GLUMCA, NNK Internacional, Beograd, 2005.
  10. Li Strazberg: SAN O STRASTI (METOD GLUMAČKE IGRE), Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2004.
  11. Piter Bruk: NITI VREMENA, Zepter Book World, Beograd, 2004.
  12. Vladimir Jevtović: SIROMAŠNO POZORIŠTE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 1992.
  13. Vladimir Jevtović: UZBUDLJIVO POZORIŠTE, Gea, Beograd, 1997.
  14. Marina Marković: GLAS GLUMCA, Klio, Beograd, 2002.
  15. Zbornici radova FDU.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd, odnosno u biblioteci Jugoslovenske kinoteke ― Knez Mihailova 19, Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul POZORIŠNA I RADIO REŽIJA

  1. K. S. Stanislavski: SISTEM, Partizanska knjiga, Beograd 1982.
  2. dr Hugo Klajn: OSNOVNI PROBLEMI REŽIJE, Univerzitet umetnosti u Beogradu 1995.
  3. Piter Bruk: PRAZAN PROSTOR, Lapis, Beograd 1996.
  4. Čezare Molinari: ISTORIJA POZORIŠTA, Vuk Karadžić, Beograd 1982. - ili Ronald Harvud: ISTORIJA POZORIŠTA, Klio, Beograd, 1998.
  5. Marija Ševcova i Kristofer Ines, KEMBRIDŽOV UVOD U POZORIŠNU REŽIJU, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu, Studio Laboratorija izvođačkih umetnosti, BITEF, Beograd, 2017.
  6. Bertolt Breht, DIJALEKTIKA U TEATRU, Nolit, 1966.

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul DRAMATURGIJA

Obavezna literatura:

 

Aristotel: POETIKA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

Mišel Šion: NAPISATI SCENARIO, Naučna knjiga – Institut za film, Beograd, 1987.

Izbor iz dramske književnosti*

Fransoa Trifo: HIČKOK, Institut za film, Beograd, 1987.

 

*Izbor iz dramske književnosti:

Bertolt Breht ― Opera za tri groša

Tenesi Vilijams ― Tramvaj zvani želja

Henrik Ibzen ― Lutkina kuća

Dušan Kovačević ― Balkanski špijun

Volfram Loc ― Adresa Svemir

Milena Marković ― Brod za lutke

Artur Miler ― Veštice iz Salema

Jovan Sterija Popović ― Pokondirena tikva

Jasmina Reza ― Art

Sofokle ― Car Edip

Biljana Srbljanović ― Beogradska trilogija

Goran Stefanovski ― Divlje meso

Vilijam Šekspir ― Ričard treći

Vilijam Šekspir ― San letnje noći

Tanja Šljivar ― Kao i sve slobodne djevojke

 

Literatura koja se preporučuje:

 

NOVA FILMSKA EVROPA, Klio, Beograd, 1999.

SVETLO U TAMI – NOVI HOLIVUD, Klio, Beograd, 2002.

Stjuart M. Kaminski: ŽANROVI AMERIČKOG FILMA, Prometej, Novi Sad, Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 1995.

Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.

Čezare Molinari: ISTORIJA POZORIŠTA, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.

Nebojša Pajkić: ANTOLOGIJA NEPROČITANIH SCENARIJA, Filmski centar Srbije, Beograd, 2009.

Jerži Plaževski: JEZIK FILMA 1 i 2, Institut za film, Beograd,1971-1972.

Žan-Pjer Sarazak: LEKSIKA MODERNE I SAVREMENE DRAME, Književna opština Vršac, Vršac, 2009.

Slobodan Selenić: DRAMSKI PRAVCI XX VEKA, FDU, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Beograd, 2002.

Vladimir Stamenković: KRAJ UTOPIJE I POZORIŠTE, Otkrovenja, Beograd, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2000.

Frensis Fergason: POJAM POZORIŠTA, Nolit, Beograd, 1979.

Ronald Harvud:  ISTORIJA POZORIŠTA, Klio, Beograd, 1998.

 

Od kandidata koji pristupaju prijemnom ispitu se očekuje da su osim klasika dramske književnosti čitali i klasike svetske i domaće književnosti, ali i da poznaju antičke mitove i epove, biblijske priče, narodne epske pesme i bajke.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

 

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u online knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul FILMSKA I TV REŽIJA

 

  1. Jerži Plaževski: JEZIK FILMA 1 i 2, Institut za film, Beograd,1971-1972.
  2. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.
  3. Mišel Šion: NAPISATI SCENARIO, Naučna knjiga, Institut za film, Beograd,1989.
  4. Aristotel: POETIKA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  5. Dejvid Mek Kvin: TELEVIZIJA, Beograd, Klio, 2000.
  6. Ž. Omon, A. Bergala, M .Mari, M. Verne: ESTETIKA FILMA, Klio, Beograd, 2006.
  7. Vladimir Petrić: RAZVOJ FILMSKIH VRSTA, Umetnička akademija u Beogradu, 1970.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul FILMSKA I TV PRODUKCIJA
 

  1. Sreten Jovanović: OSNOVI FILMSKE PRODUKCIJE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2005.
  2. Zoran Popović: OSNOVI TELEVIZIJSKE PRODUKCIJE, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2003.

 

Dopunska literatura:

  1. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Beograd, Klio, 2005-2007.
  2. Dejvid Mek Kvin: TELEVIZIJA, Beograd, Klio, 2000.

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul KAMERA
 

  1. H. V. Dženson: ISTORIJA UMETNOSTI, Prometej, Novi Sad, 2006.
  2. Jelena Matić: KRATKA ISTORIJA FOTOGRAFIJE, Kulturni centar Beograda, Beograd, 2017.
  3. Helmut i Alison Geršajm: FOTOGRAFIJA – SAŽETA ISTORIJA, Jugoslavija, Beograd, 1973.
  4. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.
  5. Nikola Tanhofer: FILMSKA FOTOGRAFIJA, Filmoteka 16, Zagreb, 1981.
  6. Dragoljub Kažić: ELEMENTARNA TEHNIKA FOTOGRAFIJE, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981.
  7. Srećko Prnjat: DIGITALNA FOTOGRAFIJA, Cicero, Beograd, 2009
  8. Grupa autora: LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1, Naučna knjiga i Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1993.
  9. Grupa autora: LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 2, Univerzitet umetnosti u Beogradu i FDU, Beograd, 1997. ili CD-ROM izdanje LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul MONTAŽA

 

  1. Marko Babac: FILM U VAŠIM RUKAMA, Tehnička knjiga, Beograd,  1979. (od str. 5-121 i od 267-334)
  2. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1 i 2, Klio, Beograd, 2018.
  3. Nikola Klem: RAČUNARSTVO I INFORMATIKA ZA PRVI RAZRED SREDNJE ŠKOLE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2012.
  4. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2, Naučna knjiga i Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd 1993.

 

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

DRAMSKE I AUDIOVIZUELNE UMETNOSTI

modul SNIMANJE I DIZAJN ZVUKA

1. Dejvid A. Kuk: ISTORIJA FILMA 1, 2 i 3, Klio, Beograd, 2005-2007.
2. Zoran Simjanović: PRIMENJENA MUZIKA, Bikić Studio, Beograd, 1996.
3. Ivo Blaha: DRAMATURGIJA ZVUKA U FILMSKOM I TELEVIZIJSKOM DELU, DKSG, Beograd, 2008.
4. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1, Naučna knjiga, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1993.
5. LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 2, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1997. (Vidi pojmove iz indeksa oblasti: "Snimanje i obrada zvuka", "Zvuk", "Zanimanja").
6. Ljubinko Gordić, Zdravko Maljević: STEREOFONIJA, TEORIJA I PRAKSA, RTS izdavaštvo, 2016. (Prvi deo knjige o akustici i audio tehnici).

7. Miomir Filipović: AUDIO TEHNIKA ZA III RAZRED ELEKTROTEHNIČKE ŠKOLE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1955.
8. Rihard Merc: A,B,C... ZVUKA U AUDIO VIZUELNIM MEDIJIMA, RTS, 2013.
9. H. V. Dženson: ISTORIJA UMETNOSTI, Prometej, Novi Sad, 2006.
10. CD-ROM LEKSIKON FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH POJMOVA 1 i 2

 

 

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

MENADŽMENT I PRODUKCIJA POZORIŠTA, RADIJA I KULTURE

 

Preporučena literatura za pripremu prijemnog ispita:

  1. Džejms Poter: MEDIJSKA PISMENOST, Klio, Beograd, 2015.
  2. Ronald Harvud: ISTORIJA POZORIŠTA, Klio, Beograd, 1998.
  3. Milena Dragićević Šešić, Branimir Stojković: KULTURA: MENADŽMENT, ANIMACIJA, MARKETING, Klio, Beograd, 2011.

Kandidati za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima mogu se služiti literaturom u čitaonici biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti ― Bulevar umetnosti 20, Novi Beograd.

Neka od izdanja Fakulteta dramskih umetnosti mogu se nabaviti u on line knjižari „MAKART“ http://www.makart.rs/izdavac/fdu_10/3

 

 

 

ANIMACIJA, VIZUELNI EFEKTI I GEJM ART

 

Obavezna literatura:

 

  1. Richard Williams, „ANIMATORS SURVIVAL KIT: FOURTH EDITION”, USA, 2012
  2. Ian Failes, „Masters of FX” Octopus Publishing Group, Great Britain, 2015.
  3. Jesse Schell, “THE ART OF GAME DESIGN: A BOOK OF LENSES 1ST EDITION”, CRC Press, 2008.
  4. Ranko Munitić, “ESTETIKA ANIMACIJE”, Filmski Centar Srbije, Fakultet Primenjenih Umetnosti, 2007.

 

 

 

 

 

 

 

 

Uslovi za upis stranih državljana

Izvod iz Statuta FDU

Član 33.

 


Strani državljanin može se upisati na sve studijske programe koje organizuje Fakultet pod istim uslovima kao i domaći državljanin. 

Strani državljanin može se upisati na studijske programe ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. 

Strani državljanin upisuje se u statusu studenta koji se sam finansira. 

Visinu školarine za strane studente određuje Savet Fakulteta za svaku školsku godinu.

 

DODATNE INFORMACIJE

Kandidati koji se prijave na Konkurs za polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija, a imaju završenu srednju školu u inostranstvu, dužni su da podnesu zahtev za nostrifikaciju strane srednjoškolske isprave (svedočanstava i diplome) Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Ovi kandidati, uz ostala tražena dokumenta za pristupanje polaganju ispita za proveru sklonosti i spisobnosti, dostavljaju i potvrdu koju će dobiti od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije da je započet proces nostrifikacije ili rešenje o obavljenoj nostrifikaciji.

Ovo je link za odgovarajuću stranicu sa potrebnim informacijama o nostrifikaciji:
http://www.mpn.gov.rs/enicnaric-srbija/