Пројекти

EPICA – Empowering Participation in Culture and Architecture: Activating Public Resources for and with Community

Основна идеја пројекта EPICA гласи да је неопходно оснажити концепт партиципације, како у теорији, тако и у пракси, уколико желимо да учинимо посвећен корак ка развоју демократског и одрживог друштва и унапређењу квалитета живота људске заједнице.

Полазећи од анализе концепта и теорија партиципације у култури, планирању, управљању и буџетирању, главни циљ пројекта EPICA био је суштинско истраживање алтернативних системских решења и модела одлучивања у пољу културе и архитектуре. Модела који су засновани на партиципативним принципима, друштвено и еколошки одговорни и економски оправдани, оријентисани ка правичности и солидарности у нашем друштву.

Под појмом “партиципација” разумеју се различити процеси и радње које остварују јавни интерес, а које обухватају људе (становнике насеља, градова, села, укључујући припаднике рањивих и маргинализованих група, као и друге заинтересоване стране, попут организација цивилног друштва и академску заједница) који преузимају активну улогу у доношењу одлука и управљању јавним ресурсима.

Уз подршку Фонда за науку Републике Србије, пројекат је окупио тим међународно признатих истраживача и практичара у области партиципације у култури (савремена уметност и наслеђе), архитектуре и просторног планирања у Србији, који долазе са Факултета драмских уметности, Архитектонског факултета, Института економских наука, Факултета спорта и психологије - Тимс и Факултета ликовних уметности, и то: др Нина Михаљинац, ванр. проф. и руководитељка пројекта, др Милена Драгићевић Шешић, проф. емерита, др Ирена Ристић, ред. проф., др Марија Маруна, ред. проф.,  др Данијела Миловановић Родић, ванр. проф., др Бојана Матејић, ванр. проф., др Горан Томка, ванр. проф., др Вишња Кисић, доц., др Милица Кочовић Де Санто, научна сарадница, др Соња Јанков, научна сарадница, др Татјана Николић, научна сарадница, ма Петар Цигић, асист., и ма Милан Ђорђевић, асист. Додатно, истраживачком раду допринели су и др Владимир Ментус, научни сарадник, др Милица Ресановић, научна сарадница и др Стефан Јанковић, научни сарадник; као и др Мојца Пунцер (Универзитет у Марибору, Словенија), др Џонатан Викери (Универзитет у Ворику, Велика Британија), др Ана Жувела (Институт за развој и међународне односе, Хрватска), др Лус Велдпаус (Универзитет Њукасл, Уједињено Краљевство), др Хорхе Гарсија-Аријас (Универзитет у Леону, Шпанија), др Ксенија Петовар (Универзитет у Београду, Србија).

У трогодишњем периоду, заједно и кроз укључивање бројних уметника, радника у култури и активиста, тим пројекта је радио на 1) иновативним и системским, емпиријски тестираним моделима и алатима за партиципацију у култури, архитектури и урбаном планирању; 2) препорукама за јавне политике; 3) оквиру за нову трансдисциплинарну теорију партиципације, и 4) новим методолошким приступима истраживању партиципације.

Мапирање искустава и ставова о партиципацији

У почетној фази пројекта реализовано је обимно анкетно истраживање Оснаживање партиципације у култури и архитектури, које је заједнички спровео EPICA тим у сарадњи са Институтом друштвених наука. Циљ истраживања био је да се прикупе и анализирају искуства, увиди и очекивања актера који су учествовали у партиципативним процесима у Србији у претходних пет година. Уз учешће више од 350 испитаника, истраживање је омогућило детаљну анализу перцепције ефеката и ограничења партиципације, као и различитих нивоа учешћа, механизама изградње поверења и конфликата у процесима заједничког одлучивања. Резултати су представљени и дискутовани са истраживачком и стручном заједницом у оквиру научног скупа на Факултету драмских уметности у новембру 2022. године, а детаљан извештај је објављен у монографији пројекта.

Дубински увиди у проблеме партиципације кроз шест студија случаја

Истраживање је послужило као основа за развој шест студија случаја у различитим деловима Србије, којима су обухваћене теме одбране јавног добра, друштвене инклузије, очувања културног наслеђа и уметничког ангажмана у локалним контекстима, и то:

  • Студија случаја партиципативних пракси у заштити и унапређењу јавног и заједничког добра на подручју Савског кеја на Новом Београду
  • Студија случаја партиципативне праксе у одбрани јавног добра и стварању заједничког на подручју села Топли До у општини Пирот
  • Студија случаја партиципативног пројекта у Старој Пазови (УЛУС 2022–23.)
  • Студија случаја активирање заједнице кроз инклузију у оквиру удружења ”Простор”
  • Студија случаја партиципативних процеса у Културном пределу Бача
  • Студија случаја партиципације грађана у очувању наслеђа Алмашког краја Новог Сада

Студије нису служиле само прикупљању емпиријског материјала већи као експерименти у изградњи нових методолошких приступа – фокусираних на ангажовање заједнице, деконструкцију односа моћи и производњу знања „на терену“.

EPICA Living Lab: партиципативно акционо истраживање

Кулминација теренског рада реализована је кроз EPICA Living Lab, простор у коме је акционо истраживање постало колективна уметничко-друштвена пракса. Овај део активности реализован је у и око простора Месне заједнице „Сава“ у Блоку 45 у Новом Београду (као и МЗ ”Савски кеј” у Блоку 70), организоване су радионице са становницима, уметничке интервенције и коначно – велика изложба ”Живот у блоку”. Ова изложба представљала је завршницу пројекта: више од 60 активних учесника и преко 200 посетилаца из локалне заједнице учествовало је у низу активности – од јавних дијалога до уметничких инсталација – показујући потенцијал уметничких процеса у разумевању друштвених динамика и партиципативној трансформацији јавног простора.

Видљивост и досег научних резултата

Током трајања пројекта организовано је више окупљања са представницима локалних заједница, активиста, доносиоца одлука, представника донатора у пољу културе и активизма, као и академске заједнице. Завршна научна конференција EPICA пројекта окупила је истраживаче, практичаре, доносиоце одлука и локалне заједнице, с циљем да се критички процене и заједнички артикулишу резултати пројекта на пресеку различитих дисциплина и пракси – културне политике, урбаног планирања, архитектуре, теорије културе и уметности. У погледу научне продукције пројекта, резултати су представљени у монографији пројекта ”Оснаживање партиципације у култури и архитектури: активирање јавних ресурса за и са заједницом” који су уредиле др Нина Михаљинац и др Соња Јанков, затим ”Појмовнику партиципације: Читања (не)учешћа у култури, архитектури, уметности, наслеђу и урбаном планирању” који је урадио др Горан Томка, као и ”Приручнику за одбрану и активирање јавних ресурса за и са локалном заједницом” који је уредила др Марија Маруна.

Иако је у планом пројекта било предвиђено објављивање девет научних радова у домаћим и међународним часописима и зборницима, до краја пројекта објављено је укупно 23 научноистраживачка рада, од чега већи део у референтним међународним часописима (International Journal of Cultural Studies, Amfiteater - Revija za teorijo scenskih umetnosti, Cultural Trends, Performance Research, International Journal of Sustainability in Higher Education, International journal of strategic management and decision support systems in strategic management и др.) и зборницима (Аnother Artworld: Pursuing New Organisational Modes, The Role of the World Cultural and Natural Heritage Faced with Global Challenges, Degrowth Decolonization and Development: When Culture Meets the Environment, и др.). Теме радова обухватају различите аспекте културне политике, партиципације, урбанизма, уметничког ангажмана и друштвене трансформације. Поред бројних научних радова, резултати су представљени и кроз учешћа на међународним конференцијама (ENCATC Congress in Lecce & Helsinki, ACMC - Arts & Cultural Management Conference, CEPEL, NADA, Shakin’ и др.). Истраживачки тим представио је резултате пројекта у стручним и популарним медијским форматима, попут радио-емисије „Елементи”, подкаста „Сфера”, часописа „Оглед”, дневног листа „Данас”, недељника „НИН”, а у сарадњи с продукцијом „Марка Жвака” објављен је и документарни филм „Бранимо град од града” који прати процес EPICA живе лабораторије.

Више информација о пројекту је доступно на веб-сајту: epica.rs.