Библиотека

Постанак Библиотеке Факултета драмских уметности везује се за оснивање Академије за позоришну уметност 1948. године.

Прва купљена књига „Дјела“ Марина Држића, према библиотечкој Књизи инвентара датира из 29. септембра 1949. године.

Данас се Библиотека простире на 196 m2. У оквиру једне просторије, књижни фонд је смештен на 72m2, а читаоница са 30 седишта површине је 124 m2.

Библиотечку опрему чине полице за књиге (552m) и за серијске публикације (72m), каталошки ормани, читаонички и радни столови.

Опремљена је са 8 рачунара са сталном интернет везом.

Мада је основни начин стварања фонда Библиотеке у почетку био куповина  књига, печат и душу чине поклони професора, културних и јавних радника, позоришта, библиотека, факултета, домаћих и страних културних центара.

За потребе наставе, Библиотека је претплаћена и на часописе. Данас су то највећим делом поклони Музеја позоришне уметности Србије, Стеријиног позорја и Завода за проучавање културног развитка.

Библиотека расте, пратећи развој Академије и отварање нових одсека. То захтева брзо и стручно попуњавање фонда. Осим драмских дела, набавља се литература из области историје и теорије позоришта и драме, историје и теорије филма, дикције и технике гласа, музике, балета, плеса и сценског покрета, историје и теорије уметности, историје и теорије науке и културе, филмске и телевизијске организације и економије, филозофије, естетике и социологије, теорије и праксе медија и масовних комуникација, културологије, а пре свега литература везана за практични и креативни рад у свим областима драмских уметности.

Библиотечка грађа захтева класификацију и обраду информација, што се постиже стварањем два кључна каталога – алфабетског и предметног каталога за монографије и истих каталога за периодику. Осим постојећих, временом су установљени и нови каталози:  Каталог драмских дела, сценарија, годишњих радова студената Драматургије и дипломских радова студената  Драматургије, Камере, Монтаже, Филмске и телевизијске продукције, Позоришне и радио продукције и Звука, каталози магистарских  и докторских радова, специјалистичких и мастер радова.

Почев од 1995. године Библиотека прелази на компјутерску обраду података.

Данас Библиотека броји преко 40 000 књига, од чега је око 4 000  студентских радова.

Важан део фонда Библиотеке и њене делатности односи се на чување и обраду легата професора Академије – Хуга Клајна (329 књига), Владете Лукића (222 књиге), Мила Ђукановића (97), Мире Траиловић (177 књига), Мате Милошевића (876 књига), Душана Михаиловића (2124 књига) и Огњенке Милићевић (614 књига).

Осим легата, важно место у комплетирању фонда чине и поклони професора Мирјане Миочиновић, Борјане Продановић, Љубише Ђокића, Саве Мрмка, Вјекослава Афрића, Јована Христића, Дејана Косановића, Владимира Јевтовића и других.

Спецификум Библиотеке су нештампана (необјављена) драмска дела, тј. драмска дела у рукопису, које је Академија добијала од београдских позоришта: Народног, Југословенског драмског позоришта и Атељеа 212.  Ова грађа предмет је великог интересовања свих људи који се баве позориштем.

Залагањем запослених, прекуцани су стари, ретки и нечитки драмски текстови, тако да су сада доступни студентима за спремање испита.

Библиотека није само добијала књиге, већ је и сама била дародавац.

Књиге су поклоњене Факултету уметности Универзитета у Приштини, Академији умјетности у Бањалуци, Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, Филолошкој гимназији у Београду, библиотеци манстира Хиландара, Филозофском факултету на Палама, Основној школи “Влада Обрадовић Камени” у Београду, Музичкој школи “Коста Манојловић”.

Библиотека сарађује са матичном Универзитетском библиотеком ”Светозар Марковић” у Београду, са Народном библиотеком Србије, са факултетским и позоришним библиотекама, са Музејом позоришне уметности Србије, Институтом за филм Србије, страним културним центрима и осталим значајним институцијама из области културе и уметности.

У простору Библиотеке одржавају се и промоције књига професора Факултета и постављају изложбе студената. Радно време је дванаесточасовно, и све време се ради са читаоцима.

 Од 2017. године Библиотека ФДУ укључена је у националну Виртуалну библиотеку  (COBISS SR).

Захваљујући средствима добијеним од стране Министарства културе и информисања РС на основу конкурса за финансирање и суфинансирање из области библиотечко-информационе делатности, у 2017.  (пројекат „COBISS  у Библиотеци ФДУ“) и  2018. години (пројекат „Унапређење информационо-техничких капацитета Библиотеке ФДУ у јубиларној 70. години Факултета драмских уметности“) Библиотека ФДУ се адекватно технички опремила за рад у систему COBISS SR и за стварање дигиталног репозиторијума библиотечке грађе. Овим је створен предуслов за унапређење квалитета студија и образовања, за унапређење научног и истраживачког рада, као и стручно-уметничког наставног и истраживачког рада у области позоришта, филма, радија, телевизије и интерактивних медија.

 

Руководилац Библиотеке

Драгица Бјекић

 

Библиотекар

Тијана Обрадовић

 

Самостални књижничар

Татјана Јовановић

 

COBISS+: https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search/advanced?ax&ti&kw&db=fdubg&mat=allmaterials

Тел: +381 11 3132 687

Тел: +381 11 2135736, локал 60

biblioteka@fdu.bg.ac.rs