CURIOUS
Током 2021. и 2022. године, Лабораторија интерактивних уметности ФДУ у сарадњи са партнерским организацијама из Италије, (Arditodesìo Theatre Company), Бугарске (Arte Urbana Collectif) и Белгије (Arenberg Theatre), а уз подршку Креативне Европе учествује у реализацији пројекта CURIOUS - Culture as a Unique Resource to Inspire, Outreach & Understand Science.
Циљ пројекта представља повезивање науке и уметности, те успостављање извођачких уметности као снажног алата за промоцију научних достигнућа која могу дати одговоре на кључне изазове данашњице.
Пројекат CURIOUS усмерен је на иновативне изведбене праксе- artscience продукције и Augmented Lectures које ће бити представљене кроз главну активност пројекта- фестивалски формат под називом Theatre of Wonder- Позориште чуда. Током две године трајања, у оквиру пројекта, ће бити реализовано 8 Theatre of Wonder фестивала.
Фестивал Позориште чуда 2022
Фестивал ће се реализовати на више локација у Београду, а у оквиру главног програма биће приказано чак 10 иновативних перформанса у продукцији партнерских организација на пројекту:
Четвртак 10.11. // 18h // ФДУ, Сцена „Мата Милошевић“
Artscience представа „Живот, васељена и све остало“
Продукција: Лабораторија интерактивних уметности ФДУ
Аутор рада: Павле Динуловић
Често области уметности и науке посматрамо као нешто мимо “правог” живота, нешто апстрактно и ефемерно, што прође и престане постојати након што му окренемо леђа и вратимо се свакодневици, у којој нас не мори неизвесна бесконачност физичких сингуларитета и празнине космоса, као ни бескрајна дубина нас самих, наших бића и њихових могућности. Из страха спознаје сопствене слабости и бесмисла, ми вешто склањамо све што није “живот” у фиоку коју отварамо наменски, и са резервом. Фиоку која је од живота одвојена бравом коју повремено откључавамо, али над којом имамо утешну и привидну контролу која нас штити од потпуне изложености ка свом стравичном капацитету универзума у којем постојимо. Но, хтели ми то себи да признамо или не, бег од науке и уметности је узалудан посао. Јер, оне нису конструкти одвојени од реалности, апстрактни светови који постоје мимо живота - оне су призме кроз које тумачимо свет, и себе у њему, и од њих нема бежања. Овај рад је покушај да се врата свакодневице одшкрину ка световима науке и уметности, те да се садржаји свих тих фиока измешају у хаос који је у свом својем стравичном бесмислу - диван. На трагу ауторових претходних радова, кроз рад “Живот, Васељена и све остало” биће коришћене научне теорије и на лицу места живо изведена мерења као улаз у систем који за циљ има производњу уметничког дела - звучне перформативне инсталације која служи откривању и кушању невидљивих светова који нас константно окружују, кроз исконску форму која не познаје ни језик, ни старост, ни пол. Кроз коју невидљиве честице добијају масу, а соларна радијација глас, и кроз коју смо, макар на трен, повезани са универзалним несагледивим бескрајем простора и времена, заједничким за све нас.
Четвртак 10.11. // 20h // Астрономска опсерваторија Београд
Augmented Lecture „Берилијум“
Продукција: Лабораторија интерактивних уметности ФДУ
Ауторке: Биљана Станков, Милица Стојшић, Тара Манић
Дизајн звука: Никола Ерић
Наш Augmented Lecture одлази високо изнад нас у космос, међу звезде, коришћењем хемијског елемента Берилијума. Преко њега се на сцени упознају др Биљана Станков, научна сарадница на Институту за физику у лабораторији за спектроскопију плазме и ласере и Милица Стојшић, архитекткиња и уметница у домену дизајна светла. Инспирисане докторским истраживањем научнице Биљане Станков, дошле смо до централног питања које поставља ово предавање: да ли је могуће спустити сјај звезда, који видимо ноћу, на наш длан и погледати га изблиза? А да ли је могуће направити га? Наше предавање ће покушати да „ухвати“ сасвим неухватљиво, да јасно „види“ оно што је голим око невидљиво и да проникне у невероватно сложену природу светлости, захваљујући којој видимо цео свет око нас, а коју самостално не можемо да сагледамо и разумемо. У изузетном амбијенту Опсерваторије на Звездари, која је намењена ближем упознавању и сагледавању космоса, покушаћемо да створимо наш мали космос на сцени, у ком ће се публици приближити и расветлити ова невероватна грана науке, на овом узбудљивом, заједничком сите-специфиц предавању.
Петак 11.11. // 18h // ФДУ, Сцена „Мата Милошевић“
Augmented Lecture „Види музику! Слушај слике!“
Продукција: Лабораторија интерактивних уметности
Аутори: Јелена Јоковић, Александар Лазар, Ана Пинтер
“ВИДИ МУЗИКУ! СЛУШАЈ СЛИКЕ!” је проширено предавање етномузиколошкиње Јелене Јоковић и визуелног уметника Александра Лазара. Они ће извести експеримент са трубом и тоноскопом помоћу ког ће публици визуелно приказати музичке елементе који се уобичајено препознају и интерпретирају само путем чула слуха. У теорији овај феномен је познат као синестезија, а у овом специфичном случају, под именом “обојени слух”, што је способност да се види пластичност мелодије или боја музичког тоналитета. Поред тога што чини естетски доживљај јединственим, синестезија има велики значај баш за развој трубачке музике на нашем културном поднебљу. Како су наши најврснији трубачки извођачи углавном стекли вештину свирања усменим путем и ван школских институционалних система, већина се не служи или чак не познаје званични нотни систем. Разумевањем поступка синестезије можемо боље разумети начине на које ови извођачи уче, памте и изводе музику, као и које су друге предности оваквог неформалног типа образовања.
Петак 11.11. // 20h // ФДУ, Мала пројекциона сала
Augmented Lecture „Evergreen“
Продукција: Лабораторија интерактивних уметности
Ауторке: Тијана Јаковљевић, Јана Баљак, Ања Чуковић
“Да ли бисмо боље разумели биљке уколико бисмо их чули? “ је питање које на известан начин представља окосницу овог рада. Наша идеја јесте да кроз пар различитих примера осликамо звуком унутрашњи живот биљке, то јест њихова стања И на тај начин их “оживимо”. Појавом “биљака које говоре” постиже се већи степен разумевања, приснији однос и као крајњи продукт стварање емпатије и саосећања.
Субота 12.11. // 18h // Битеф театар
Augmented Lecture „Узбудљиви свет мапа“
Продукција: Arte Urbana Collectif, Бугарска
Аутори: Evgenia Sarafova, Nikola Nalbantov, Dimitar Uzunov
Мапе су пратиле и помагале развој људских цивилизација. У "Узбудљивом свету мапа" географ Евгенија Сарафова и видео уметник Никола Налбантов упознаће нас са историјом карата, њиховом употребом, као и њховим неочекиваним и иновативним применама.
Субота 12.11. // 20h // Народно позориште
Augmented Lecture „Шта је живот?“
Продукција: Arditodesio, Италија
Аутори: Gianluca Lattanzi, Maura Pettorruso
“Шта је живот?” је назив серије предавања чувеног физичара Ервина Шредингера, који се за време Другог светског рата склониште нашао у Ирској. Окружен извештајима о смрти, Шредингер је довео у питање процесе који омогуц́авају да се живот шири на нашој планети. Принципи физике и хемије морају ово узети у обзир. Али како? Зашто је то тако? И да ли мора да буде тако? На који начин информације о томе ко смо и како функционишемо могу да пређу из једног организма у други? Закони статистичке и квантне механике обезбедили (открили) су му скицу молекула који је морао да буде довољно велик да задржи све информације, али и довољно мали, да буде садржан у ц́елији. 9 година касније, ДНК је откривен, што је покренуло револуцију у науци о животу, која нас је навела да манипулишемо генетским кодом, репрограмирамо ц́елије и дизајнирамо вакцине. Међутим, иако се рационално можемо надати да ц́емо моц́и да објаснимо шта је живот, далеко смо од одговора на друго питање- зашто?
Недеља 13.11. // 18h // Културни центар „Магацин“
Augmented Lecture: „Проширена синтеза“
Продукција: Arenberg, Белгија
Ауторке: Rosie Broadhead, Kaivalya Brewerton
Где природа почиње и где се завршава у нашем телу? Људи и њихове креације сматрају се некако одвојеним од других аспеката земаљског постојања. У „Проширеној синтези“, полифоно предавање наглашава вредност равнотеже наших тела у различитим окружењима. То су окружеја у којима живимо, с ким и чиме се окружујемо и ко живи на нама. Равнотежа наше психолошке, физичке и екологије животне средине, микробна равнотежа на нашим телима и равнотежа ових људских и нељудских интра и интра дејстава. Превазилазец́и ову идеју да се можемо вратити мајци природи. „Проширена синтеза“ је алат за разумевање тела и његове оријентације и начина на који размишљамо о физиолошкој индивидуалности.
Недеља 13.11. // 20h // Атеље 212
Arscience представа: „Принцип неизвесности“
Продукција: Arditodesio, Италија
Аутори: Andrea Brunello, Enrico Merlin, Michela Marelli
Професор пролази кроз неке од најмистериознијих концепата квантне механике (експеримент са двоструким прорезом, Шредингерова мачка, многи светови Хјуа Еверета III) да би представио диван свет сачињен од мистерија и парадокса. Али усред све те радости која изазива страхопоштовање лежи узнемирујуц́а истина. Предавање се претвара у исповест која меша неке од најнапреднијих идеја квантне механике са професоровом тајном, гурајуц́и га до екстремне, коначне одлуку.
Понедељак 14.11. // 18h // Театар Вук
Augmented Lecture: „Биодизајн“
Продукција: Лабораторија интерактивних уметности ФДУ
Аутори: Биљана Јовић, Иван Лушичић Лиик, Ива Олујић
Дизајн звука: Алекса Николић
Како видимо свиет око нас? Примећујемо зграде, лифтове, плочице, прозоре. Када пођемо у природу, сусрећемо се с грмљем, стаблима, цвиећем, травом. А да ли примјећујемо неку сличност између природе и објеката? Геометрија, прецизније биомиметика, је одговор који објашњава шта чини ту везу. Гледано из угла геометрије све око нас су тачке, линије, равни који постају све сложенији облици и тако творе сав свет у коме живимо.
Понедељак 14.11. // 20h // Звездара театар
Arscience представа: „Дуг пут до звезда“
Продукција: Arte Urbana Collectif, Бугарска
Аутори: Dimitar Uzunov, Andrea Brunello, Vladimir Bozhilov
„Дуг пут до звезда” упознаје нас са најновијим научним теоријама о настанку Соларног система и живота уопште. Ова оригинална представа ће отпутовати дубоко до филозофских питања која се намецћу у свету астробиологије – модерне дисциплине која повезује астрофизику, биологију, хемију, геологију и филозофију. Актуелна астробиолошка истраживања усмерена су на потрагу за настањивим егзопланетама у дубоком свемиру. Можемо ли тамо пронаћи другу планету Земљу, или можда смисао самог живота?
