Милан Просен

Доцент

Биографија

Катедра

Сарадник ФДУ

 

Предмети

Историја уметности 1

Историја уметности 2

 

Образовање

Доктор наука историје уметности,

Филозофски факултет у Београду 2014

 

Уметничка односно научно-истраживачка област

Историја уметности

 

Уметнички рад и истраживање

Члан ансамбла Опере Народног позоришта у Београду 2000-2016

 

Научно-истраживачки рад

Научни симпозијуми и конференције:

2004.  Научни скуп „Културно-историјска баштина југоисточне Србије“, Лесковац.

2005. Међународни научни скуп „Ниш и Византија“, Ниш.

2006. Научни симпозијум „Соцреализам у српској ликовној и примењеној уметности, архитектури и дизајну“, Београд.

2007. Трибина „Београдско старо сајмиште“, Београд. (модератор)

2007. Међународна научна конференција „Изобразительное ускусство, архитектура и искусствоведение русского зарубежья“, Санкт Петербург.

2011. Међународни научни симпозијум „Простори памћења: архитектура, баштина, уметност“, Београд. (председавајући сесије)

2015. Међународна научна конференција „Актуальные проблемы теории и истории искусства“ Универзитет Ломоносов Москва.

2016. Међународна научна конференција „Актуальные проблемы теории и истории искусства“ Државни Универзитет  Санкт Петербург

2016. Научна конференција „Критичка историја визуелног преиначавања јавних простора Београда (19-20 век), Центар за визуелну културу Балкана и Одељење за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. (председавајући сесије)

2019. Научни скуп „Зграда Факултета ликовних уметности у Београду – историја, наслеђе, будућност“, Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.

2019. Међународна научно стручна конференција „Кураторские практики и стратегии профессиональной подготовки в современном искусствоведении“, (организатор: Санкт-Петербургский Государственный университет. Факультет свободных искусств и наук, и Фонд содействия развитию образованию, науки и искусства «Новое искусствознание».), Санкт Петерсбург (Члан Организационог одбора и члан редакције Зборника радова)

2019 Међународна научна конференција „СмартАрт2019“, Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду (председник Организационог одбора, члан Научног одбора, председавајући сесије, рецезент и члан редакције Зборника)

2019 Међународна научна конференција „Архитектонске установе и удружења, уметничке групе и часопоси у Краљевини СХС/Југославији (1918-1941)“, Одељење за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. (председавајући сесије)

2020 Међународна научна конференција „Актуальные проблемы теории и истории искусства“ Државни Универзитет  Санкт Петербург  (председавајући сесије)

 

Научни радови и монографије:

  1. Прилог познавању београдског опуса Григорија И. Самојлова, Наслеђе III, Београд, 2001, 89-104.
  2. Палата Пензионог Фонда чиновника и служитеља Народне Банке, ГГБ XLIX-L, Београд 2002-2003, 183-193.
  3. Кућа Регине Адање у улици Риге од Фере бр.6 – Изгубљено остварење архитекте Ђорђа Јанковића, Гласник ДКС 28, Београд 2004, 152-154.
  4. Изгубљено дело архитекте Григорија Самојлова, Вила Авзенко у Маглајској улици 21 у Београду, Гласник ДКС 29, Београд 2005, 110-112.
  5. Григорије Самојлов, Архитектура 87, Београд март 2005, 10-11.
  6. Послератни опус архитекте Григорија Самојлова, ДаНС 49, април 2005, 46-48.
  7. Приказ књиге: Тијана Борић, Теразије – урбанистички и архитектонски развој, ДаНС 50, јун 2005, 69.
  8. Сарадња архитекте Григорија Самојлова са породицом Теокаровић, Лесковачки зборник XLV, Лесковац 2005, 99-113.
  9. Гробница трговца Јована Савића на Новом Гробљу у Београду, дело архитекте Григорија Ивановича Самојлова, Београдски портали бр.11, август 2005, 14.
  10. Градитељска дела / задужбине београдског универзитета, у: Добротвори Београдском универзитету, каталог изложбе САНУ, октобар 2005. (коауторство са А.Кадијевић, С.Михајлов и Т.Борић)
  11.  О раду београдског архитекте Јована Бјеловића, Наслеђе VI, Београд 2005, 133-145.
  12.  Дело архитекте Јована Бјеловића у Београду, Ужички зборник 29, Ужице 2005, 241-282
  13. Грађа за проучавање дела архитекте Григорија И. Самојлова у Одељењу архитектуре Музеја науке и технике, Phlogiston 13, Београд 2005, 125-138.
  14.  Стаклени павиљон ботаничке баште Јевремовац у Београду, Гласник ДКС 30, Београд 2006, 124-127.
  15.  Каталог изложбе Архитекта Григорије Самојлов, каталошка свеска бр. 24, Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ, Београд мај 2006.
  16.  Неовизантијски елементи у стваралаштву архитекте Григорија Самојлова, зборник научног скупа Ниш и Византија IV, Ниш 2006, 443-464.
  17.  Прилог тумачењу регионалног градитељског идентитета, Снежана Тошева, Божидар Петровић, Кућа као отисак трајања, Ужички Зборник 30, Ужице 2006, 231-234.
  18.  Појава соцреализма у стваралаштву архитекте Бранислава Маринковића, реферат на симпозијуму Соцреализам у српској ликовној и примењеној уметности, архитектури и дизајну, 25.-26 октобар 2006, Београд, Музеј примењене уметности (у рукопису).
  19.  Градитељски опус архитекте Александра Ђорђевића (1890-1952), Наслеђе VII, Беoград 2006, 167-203.
  20. Данило Владисављевић, Српски Биографски речник В-Г, Матица српска, Нови Сад 2006, 240-241 (коаутор М. Вукотић Лазар)
  21. Ђорђе Ђорђевић, Српски Биографски речник Д-З, Матица српска, Нови Сад 2007, 542-543
  22. O Соцреализму у архитектури и његовој појави у Србији, Наслеђе VIII, Београд 2007, 95-118.
  23. Mаре Јанакова Грујић ''Архитекта Драгутин Маслаћ (1875-1937), Наслеђе VIII, Београд 2007, 264-266.
  24.  Творчество архитектора Григория Ивановича Самойлова, у Изобразительное ускусство, архитектура и искусствоведение русского зарубежья, Санкт Петербург 2008, 385-393. (Зборник међународне конференције посвећене делатности руске емиграције у уметности и култури, одржане у Санкт Петерсбургу у септембру 2007.)
  25.  Руски Дом, у: 75 година Руског дома у Београду : Руски уметници у Београду, каталог изложбе, Руски Дом, Београд мај 2008, 28-30 (ISBN 978-86-911287-0-8)
  26. 75 година Руског дома у Београду, Наслеђе IX, Београд 2008, 211-220 (УДК 725.835(497.11) YU ISSN 1450-605 X)
  27.  Приказ изложбе: Поглед кроз простор, Елементи сецесије у архитектури градског језгра Бечеја, ДаНС 64, Нови Сад јануар 2009, 65
  28.  Приказ: Катарина Митровић, Топчидер – двор Кнеза Милоша Обреновића, Гласник ДКС 33, Београд 2009, 321-323.
  29.  Синагога у Панчеву (1907.-1956.), у: Менора радови радионице јеврејска уметност и традиција, Београд 2009, 77-93.
  30.  Наука и Уметност: сарадња Милутина Миланковића и Григорија Самојлова, у: Стваралаштво Милутина Миланковића, Зборник радова с Међународног симпозијума, Београд 2009, 205-222.
  31.  Зграда државне Хипотекарне банке у Ваљеву – непознато дело архитекте Василија фон Баумгартена, Зборник Музеја примењене уметности, бр. 6, Београд 2010, 81-90.
  32.  Зграда у улици Краљице Марије број 59 у Београду, Гласник ДКС 35, Београд 2011, 171-174.
  33. Приказ изложбе „Стари Генералштаб“, Наслеђе XII, Београд 2011, 295-297.
  34. Приказ: Међународни научни симпозијум „Простори памћења: архитектура, баштина, уметност“, Наслеђе XII, Београд 2011, 299-300.
  35. О архитектури виле професора Душана Томића на Дедињу, ГГБ LVIII , Београд 2011, 155-169.
  36. Приказ: Борислава Крушка, Преображенска црква у Панчеву, ЗЛУМС 40, Нови Сад 2012, 321-323.
  37.  Руски архитекти емигранти – архитектура као меморија,  у: Простори памћења: зборник радова / Spaces of Memory: collection of works. Том 1, Архитектура /Architecture, (Александар Кадијевић, Милан Попадић [уредници]), Филозофски факултет, Београд 2013, 213-230.
  38. L'Art Déco en Serbie u: Grupa autora, Katalog izložbe 1925, quand l’Art deco séduit le monde,  (ur: Е. Bréon, Ph. Rivoirard), Pariz 2013, 198-207. (коаутор Б. Поповић)
  39. Стваралаштво архитекте Николаја Васиљевича Васиљева и његов београдски опус (мај 1921.- фебруар 1923. године), Наслеђе XIV, Београд 2013, 115-133. (коаутор А. Јахонтов)
  40.  Палата привилеговане Аграрне банке у Београду, Наслеђе XV, Београд 2014, 63-76.
  41.  Приказ монографије: Ambassade de France a Belgrade / Амбасада Француске у Београду, Наслеђе XV, Београд 2014, 213-215.
  42. Alpha među palatama : Jadransko-podunavska banka ; Alpha Among Palaces : Adriatic-Danube Bank ; E'Alpha anamesa sta megara : Adriatiko-paradaynabia trapeza, Београд 2015 (коаутор монографије Х. Туцић) ISBN 978-86-912749-1-7 
  43. The participation of Russian Аrchitects and Sculptors in making Art Deco architecture in Serbia, Књига апстракта научне конференције „Актуальные проблемы теории и истории искусства“,Универзитет Ломоносов, Москва 2015.
  44.  The participation of Russian Аrchitects and Sculptors in making Art Deco architecture in Serbia, Зборник научне конференције „Актуальные проблемы теории и истории искусства“,(Универзитет Ломоносов и Државни Универзитет у Санкт Петерсбургу), Санкт Петерсбург 2016, 624-634.
  45.  Палата Српске академије наука и уметности у: Група аутора, каталог изложбе, Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016, САНУ, Београд 2016, 179-181.
  46. The evocation of Russian Empire style in Serbian Architecture, Књига апстракта научне конференције „Актуальные проблемы теории и истории искусства“, Државни Универзитет у Санкт Петерсбургу, Санкт Петерсбург 2016.
  47. Палата Српске академије наука и уметности и јавни простор Кнез Михаилове улице, Култура бр.154, Београд 2017, 93-107.
  48. Приказ изложбе и монографске студије: Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба, Наслеђе XVIII, Београд 2017, 159-160.
  49. The evocation of Russian Empire style in Serbian Architecture, Зборник научне конференције „Актуальные проблемы теории и истории искусства“, (Универзитет Ломоносов и Државни Универзитет у Санкт Петерсбургу), Санкт Петерсбург 2018, 401-410.
  50.  Рељефи Сретена Стојановића у рецепцији стила Ар деко у српској архитектури, Зборник Народног музеја, XXIII/2, Београд 2018, 217-243.
  51. Јездимир Денић, Јасна Драговић, Војислав Ђокић. Александар Ђорђевић, Драгутин Ђорђевић, Ђорђе Ђорђевић, Хуго Ерлих, Светозар Ивачковић, Игумановљева палата, Јован Илкић, Константин Јовановић, Светозар Јовановић, Владимир Загородњук, Зоран Ивановић, Герослав Зарић, Владимир Жедрински, (Е-Ј у штампи), у: Српска енциклопедија, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска академија наука и уметности : Завод за уџбенике, 2018 ISBN - 978-86-7946-232-9 COBISS.SR-ID – 324070919 – у штампи
  52. Приказ књиге: Марина Павловић, Никола Несторовић, Орион арт, Београд 2017, ЗЛУМС 47, Matica srpska Journal for Fine arts 47 Novi Sad 2019 ed.A.Kadijević WoS-ESCI ERIHPLUS, 339-340.
  53. Приказ изложбе: Модерна Београда:архитектонска баштина престонице, Наслеђе XX, Београд 2019, 253-255.
  54. A.Kadijević, M. Prosen, Critical regionalism in the work of architect Branislav Mitrović, Matica srpska Journal for Fine arts 47, Novi Sad 2019, ed.A.Kadijević (WoS - ESCI, ERIHPLUS), 259-306.
  55. С.С. Левошко, М. Просен, Самойлов Григорий Иванович, у: Художники Русского Зарубежья, первая и вторая волни емиграции, Биографический словарь (ур. О.Л.Лейкинд, К.В.Махров, Д.Я.Северюхин), Том 2 Л-Я, Издание Российского Фонда фундаментальньих иследований/ Фонд Д.С.Лихачева, Санкт-Петербург 2019, 374-375. (ISBN 978-5-98846-141-8, УДК 75.03)
  56. Изложба „Модерна Београда:архитектонска баштина престонице“, Гласник Друштва конзерватора србије бр.43, Београд 2019, 243-244.
  57. Defining a style, Applied art and architectural design in the Serbian architecture, Zbornik međunarodne konferencije SmartArt2019 Art and science applied, Beograd 2020, 33-55.

Vladimir Pavlovich Zagorodnjuk and Applied Arts in Belgrade between the Two World Wars in: Књига апстракта научне конференције: Международная конференция Актуальные проблемы теории и истории искусства/International Academic Conference Actual Problems of Theory and History of Art:„Архитектура: вопросы изучения и реставрации/Architecture: Issuesof Study and Restoration“, т. 2, Санкт-Петербургский Государственный университет, Санкт-Петербург, 26–31. октября 2020, 93-94. ISBN  978-5-6045401-4-5

 

Чланство у уметничким / научним организацијама

Члан ICOM Србија

 

 

Pођен сам 1974. године у Београду где сам одрастао и школовао се на Филозофском Факултету. Дипломирао сам (2003) са радом Живот и дело архитекте Григорија Самојлова  за који ми је додељена Награда Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи рад из националне историје уметности одбрањен на Одељењу за историју уметности, Филозофског факултета у Београду.  Докторирао сам (2014) на истом Одељењу одбранивши тезу Ар деко у српској архитектури. Моја истраживања и научни рад везани су за области Историје архитектуре, примењене уметности и дизајна XIX и XX века, са темама посвећеним Историцизму, Сецесији, Ар Декоу, Академизму, Ампир стилу, Националном стилу, Соцреализму и Позном модернизму на територији Србије, бивше Југославије и шире, са посебним интересовањем за уметност руске емиграције и допринос јеврејских уметника. Аутор сам већег броја научних радова објављених у земљи и иностранству, учесник домаћих и међународних научних скупова, аутор и коаутор изложби, монографија, каталога, аутор рецензија и стручних предавања, као и документарних филмова посвећених српској архитектури међуратног периода.

Паралелно са овим основним усмерењем бавио сам се оперским певањем, и био члан ансамбла Опере Народног позоришта (2000-2016) те учествовао у преко четрдесет различитих опера. У периоду 2015-2016 вршио сам дужност члана Управног одбора Народног позоришта. Од 2004. године професионално се бавим послом туристичког водича у Србији и у иностранству, члан сам Удружења туристичких водича Србије где сам активно ангаржован на едукацији нових чланова.

Од јануара 2016. запослен сам као предавач у звању доцента на Факултету примењених уметности. Шеф Катедре Друштвено-хуманистичких наука ФПУ од марта 2017, члан Савета и других тела факултета. Члан одбора награде Павле Васић од новембра 2017. Председник Организационог одбора Међународне научне конференције Факултета примењених уметности Smart Art (2019. и 2021, као и члан Научног одбора конференције, Члан уређивачког одбора и уредник Зборника СмартАрт2019. Члан Организационог одбора и члан редакције Зборника радова међународне научно стручне конференције Кураторские практики и стратегии профессиональной подготовки в современном искусствоведении, (организатор: Санкт-Петербургский Государственный университет. Факультет свободных искусств и наук, и Фонд содействия развитию образованию, науки и искусства «Новое искусствознание».) 2019. Члан уређивачког одбора научног часописа „Theory and History of Architecturе“ (Scientific Research Institute of Theory and History of Architecture and Urban Planning (НИИТИАГ) Москва (2020). Од 2020. године ангаржован сам у настави на Факултету Драмских уметности предаје предмете Историја уметности 1 и 2.

 

Е-пошта

milan.prosen@fpu.bg.ac.rs