Тара Манић
Биографија
Катедра
Позоришна и радио режија
Предмети
Позоришна режија 1, 2, 3, 4 – основне студије
Процес стварања представе 1, 2 – основне студије
Позоришна режија М – Мастер студије
Позоришна и радио режија 2 – докторске студије - драмскe и аудио-визуелнe уметности
Образовање
Основне студије Позоришне и радио режије на ФДУ
Мастер студије Позоришне и радио режије на ФДУ
Докторске студије – драмске и аудиовизуелне уметности ФДУ
Уметничка односно научно-истраживачка област
Позоришна и радио режија
Уметнички рад
Представе:
„СМРТНИ ИСХОД АТЛЕТСКИХ ПОВРЕДА“, Милица Вучковић, Моје позориште, Камерни театар 55, Сарајево, 2026.
„ИЗЛАЖЕЊЕ“ / „AUSGEHEN“, Барби Марковић, Theater Osnabrück, Оснабрик, Немачка, 2025.
„СТРАХ И НАДА“, Франц Ксавер Крец, Градско позориште Чачак, 2025.
„КАКО САМ НАУЧИЛА ДА ВОЗИМ“, Пола Вогел, Хартефакт кућа, 2024.
„БИБЛИОТЕКА СВИХ ЧУЛА“ – практични део докторског уметничког пројекта, Факултет драмских уметности, Београд, 2024.
„ОМЛАДИНА БЕЗ БОГА”, Еден фон Хорват, Црногорско народно позориште, Подгорица, 2021.
„ЕМИЛИЈА ГАЛОТИ“, Ефраим Готхолд Лесинг, Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”, 2021.
„ДАН КАДА ЈА НИЈЕ ВИШЕ БИЛО ЈА“, Роланд Шимелпфениг, Београдско драмско позориште, 2021.
„ОСАМ ЖЕНА“, Робер Тома, Народно позориште „Тоша Јовановић“, 2020.
„ЗИДАЊЕ СКАДРА”, Вук Бошковић, Ансамбл „Коло“ и Народно позориште Ужице, 2020.
„ДЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА“, Вук Бошковић, Ансамбл „Коло“ и Народно позориште Ужице, 2019.
„ЈУЛ“, Иван Вирипаев, Установа културе „Пароброд“, 2019.
„ТИЛ ОЈЛЕНШПИГЕЛ – О ПРОСЕРАВАЊУ“, Дејан Прћић (по мотивима народних прича о Барону Минхаузену, Тилу Ојленшпигелу, Марку Твену и Харију Франкфурту), Ујвидеки синхаз, 2018.
„ФОТОГРАФИЈА 51“, Ен Зиглер, Театар Вук, 2017.
„КО ЈОШ ЈЕДЕ ХЛЕБ УЗ СУПУ“, Тијана Грумић, ФДУ и Театар Вук, 2016.
Радио драме:
„АУТОБИОГРАФИЈА“ Бранислава Нушића, серија из пет минијатура – „Од првог зуба до панталона“, „Крштење“, „Школовање“, „Прва љубав, прва песма, затвор“ и „Тамница“, Радио Београд, 2020.
„НОА НОА - дневник Пола Гогена“, Радио Београд, 2018.
„ТРАГОВИ У ЂУБРЕТУ“, документарна радио драма о радницима ЈКП Градска чистоћа, Радио Београд, 2018.
Научно-истраживачки рад
Докторирала је у јулу 2024. године на Факултету драмских уметности, на тему „Библиотека свих чула: режија документарне представе о перцепцији слепих и слабовидих људи”.
Одржала је предавање „Барокно позориште и барокна култура као естетска пропаганда контрареформације и апсолутизма“, у оквиру образовног турнира Evropa Universalis IV, за Фондацију др Зоран Ђинђић, 2021.
Рођена 1994. године у Београду. Диплoмирaлa је 2017. гoдинe нa Кaтeдри зa пoзoришну и рaдиo рeжију, као студенткиња генерације и добитница награде др Хуго Клајн, у клaси прoф. Алисе Стојановић и Игора Вука Торбице, представом „Фотографија 51" Ен Зиглер. Мастер студије завршава представом „Тил Ојленшпигел – о просеравању” у Новосадском позоришту (Ujvideki Szinhaz). Током студија, радила је као асистенткиња: Јернеју Лоренцију, Александру Поповском и Ани Ђорђевић.
Почиње са радом нa Фaкултeту дрaмских умeтнoсти 2017. године, а након звања стручне сараднице и асистенткиње, 2025. године стиче звање доценткиње. Докторира на истом факултету 2024. године, темом „Библиотека свих чула – режија документарне представе о перцепцији позоришта слепих и слабовидих људи”. Добитница је Сребрне медаље Универзитета уметности у Београду (2023) и Специјалне похвале Декана за изузетан допринос раду ФДУ (2022).
У оквиру награде на Међународном франкофоном фестивалу у Познању, стажирала је у престижном париском позоришту La Colline (2014), као и на јубиларом, 70. Авињонском фестивалу (2016). Алумнисткиња је Theatertreffen Forum-а у Берлину (2026), као једна од 30 изабраних међу 900 пријављених уметника из читавог света. У мају 2026. године, била је на резиденцији у Staatsschauspiel Dresden у Дрездену, Немачка.
Добитница је Прве награде Неда Деполо за најбоље радиофонско остварење Радио Београда 2 (2017) за радио драму: „Хамлет или пропала револуција?” Хајнера Милера.
Њене представе извођене су и награђиване на фестивалима у Немачкој, Француској, Италији, Холандији, Пољској, Литванији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, Северној Македонији, Црној Гори, Бугарској и Србији. У Хартефакту је 2024. године режирала представу „Како сам научила да возим” Поле Вогел, која је до данас гостовала на бројним европским фестивалима (6. EastWest фестивал у Сарајеву, 16. Међународни фестивал глумца Заплет у Бањалуци, Kosovo/Albania Theater Showcase у Тирани, 8. Интернационални фестивал Камерног театра 55 - Дани Јурислава Коренића у Сарајеву, Tirana Contemporary Theater Festival Mediums у Тирани, Албанија, Off Europa у Лајпцигу, Немачка, 52. ИНФАНТ у Новом Саду, 25. Ulys’ses фестивал на Бријунима, 35. Noorderzon Festival of Peforming Arts & Society у Гронингену, Холандија, Zoom / Igralke фестивал у Ријеци, Хрватска, FOG Triennale Milano Performing Arts у Милану, Италија, 31. Фестивал малих сцена у Ријеци, Хрватска), освојивши више од петнаест награда за најбољу режију и представу.
Ангажована је као програмска сарадница у Хартефакту од 2024. године.
Награде:
- 45. Позоришне / казалишне игре БиХ у Јајцу, представа „Смртни исход атлетских повреда”, Моје позориште, Сарајево (2026):
Специјална награда за иновативан приступ литерарном предлошку и редитељски концепт Тари Манић,
Награда за глумачко оствањење Џани Пињо;
- 31. Фестивал малих сцена у Ријеци, Хрватска, представа „Како сам научила да возим” Хартефакта (2026):
Награда Анђелко Штимац за најбољу режију Тари Манић,
Награда Вељко Маричић за најбољу глумицу Марти Богосављевић,
Награда Вељко Маричић за најбољег глумца Светозару Цветковићу,
Награда Ненад Шевгић за најбољу представу,
Награда публике Далибор Форетић за најбољу представу;
- 52. ИНФАНТ у Новом Саду, представа „Како сам научила да возим” Хартефакта (2025):
Награда за најбољи концепт Тари Манић;
- 8. Интернационални фестивал Камерног театра 55 - „Дани Јурислава Коренића“, Сарајево, БиХ, представа „Како сам научила да возим” Хартефакта (2024):
Награда „Јурислав Коренић“ за најбољу режију Тари Манић,
Награда „Авазов змај“ за најбољу представу фестивала,
Награда „Жан Маролт“ за најбољу младу глумицу Марти Богосављевић,
Награда „Драган Јовичић“ за најбољег глумца фестивала Светозару Цветковићу;
- 16. Међународни фестивал глумца Заплет у Бањалуци, Градско позориште Јазавац, Бањалука (2024), представа „Како сам научила да возим” Хартефакта:
Награда за најбољу представу фестивала Тари Манић,
Награда за најбољу глумицу фестивала Марти Богосављевић,
Награда за најбољег глумца фестивала Светозару Цветковићу;
- 9. „Буцини дани”, Александровац, представа „Како сам научила да возим” Хартефакта (2024):
Grand Prix – награда „Мирослав Буца Мирковић” за најбоље глумачко остварење Светозару Цветковићу,
Златно зрно за најбољу младу глумицу Марти Богосављевић;
- Сребрна медаља Универзитета уметности у Београду (2023)
- Специјална похвала Декана за изузетан допринос раду ФДУ (2022)
- 30. фестивал Дани Зорана Радмиловића у Зајечару – Награда „Зоранов брк” за најбољег глумца вечери Милошу Танасковићу за улогу Хектора Гонзага у представи „Емилија Галоти” (2021)
- Годишња награда Црногорског народног позоришта за изузетне умјетничке резултате у представи „Омладина без бога”: Андреи Мугоши, Славку Калезићу и Бранки Оташевић (2021)
- 2. Позоришни фестивал балканског културног простора „Театар на раскршћу” у Нишу – Награда за најбољу епизодну улогу Наташи Марковић за представу „Дан када ја није више било ја” Београдског драмског позоришта (2021)
- Награда за најбољу монодраму фестивала- Бе:фемон за представу „Јул“, Бечеј (2019)
- Специјална похвала Народног позоришта у Београду за изузетан допринос у раду, за рад на представи „Царство небеско" Јернеја Лоренција (2017)
- Награда за студента генерације Факултета драмских уметности у генерацији 2013/2014. (2017)
- Награда „др Хуго Клајн" за најбољег студента позоришне режије на Факултету драмских уметности (2016)
- Прва награда „Неда Деполо" за најбоље радиофонско остварење, за радио драму „Хамлет или пропала револуција?", Радио Београд 2 (2016)
- Награда за најбољу савремену представу на 36. ВГИК фестивалу у Москви, за представу „Ко још једе хлеб уз супу?" по тексту Тијане Грумић (2016)
- Награда за најбољу представу и Награда за најбољу режију на 17. Међународном позоришном форуму у Вилњусу за представу „Једна ружа је процветала", по мотивима кратке приче Ћела Аскилсена (2015)
- Награда за најбољу представу на 2. Међународном франкофоном фестивалу у Познању, Пољска, за представу „Адађо" Емануел дел Пјан (2015)
- Награда за најбољу представу на 1. Међународном франкофоном фестивалу у Познању, Пољска за представу „Лажни циркус" Жила Аскарида (2014).
Чланица је Председништва УДУС-а од маја 2025. године.
Учествовала је на првом Sarajevo Theater Showcase-у на радионици Селме Спахић Peer Exchange Session for Residency Directors – How Did You Begin? намењеној интернационалној групи редитеља на резиденцији (2025).
Била је специјална гошћа фестивала Lustholmen у ModernaDansTeatern-у (МДТ) у Стокхолму (2025) и фестивала TNT - Theater Networking Talents у Крајови, Румунија (2019).
Била је Председница жирија на 20. Јоакимфесту у Књажевско-српском театру (2025) у Крагујевцу, као и Председница жирија на 5. Фестивалу сценског покрета и кореографије СПИК у Косовској Митровици (2025).
Водила је радионицу Нежност као метода: приступ осетљивим темама у позоришној пракси, намењеној младим уметницима на FOG Triennale Milano Performing Arts фестивалу у Милану, Италија у Fondazione Feltrinelli (2026).
Као учесница Theatertreffen Forum-а, била је део радионице Кристофа Мејерханса: As Happy as Possible World на Floating University-у у Берлину (2026).