Ивана Вујић Коминац

Редитељ, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, шеф студија Лабораторије за извођачку уметност нa Факултету драмских уметности у Београду.

Рођена сам у Београду, где сам похађала основну школу и гимназију. Као ученица гимназије, у Студентском културном центру (СКЦ) придружујем се слободној позоришој трупи ''Под разно'' и као асистент редитеља радим на представи ''Фреде, лаку ноћ'' Драгослава Михаиловића.

1978. године уписала сам одсек Позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Мирослава Беловића.

1981. године дипломирала сам са представом „Иза затворених врата” Жан Пол Сартра у Југословенском драмском позоришту у Београду.

Моја дипломска представа налазила се на репертоару Југословенског драмског позоришта пуних петнаест година.

 

Стручна усавршавања, сарадња у иностранству:

 

Школске 1983/84. године, као стипендиста француске владе боравим у Паризу на позоришном институту на Сорбони, код професора Ан Иберсфелд.

1984. године учесник сам позоришне радионице Театар нација у Нансију.

1986. године боравим на Академији драмских уметности у Утрехту, Холандија као један од педагога Интернационалне позоришне радионице.

1987. године, као гост Шведског института за културу, боравим у Стокхолму у Националном драмском театру.

Школску 1988/89. проводим као стипендиста Фулбрајтовог програма у Сједињеним Америчким Државама и то на Њујоршком универзитету Tisch School of Arts на одсеку Специјалистичких студија из извођачких уметности код професора Ричарда Шекнера.

Новембар 1995. године,  један сам од учесника на фестивалу Сигма у Бордоу.

1996. године учесник Десете интернационалне школе позоришне антропологије коју води Еуђенио Барба у Копенхагену.

1997. године гост сам Европске позоришне конвенције у Сент Етјену где имам предавање на округлом столу поводом теме Позоришта и медија.

1999. године после бомбардовања сам учесник сам Летње позоришне мобилне академије у Бохуму, Немачка.

1999. године, после бомбардовања, као гост у Берлинском позоришту Фолкс бине, режирам амбијентални перформанс “Хопла! ми живимо“ и гостујем са представом ''Соба моје мајке''.

2000. године сам један од учесника фестивала ''Златна маска'' у Москви, Русија. 2000. године предевач у Прагу

2000. године гост и гостовање на позоришном фестивалу у Сибију, Румунија

2000. године учесник округлих столова на фестивалу у Солуну и Атини - Грчка, као и у Тирани - Албанија.

2001. године сам гост фестивала у Авињону, Француска.

2002. године, као гост Британског савета, боравим у Лондону, као учесник округлог стола о култури и исте године у Вроцлаву -Пољска, на фестивалу Контакт.

2004. године, учествујем на фестивалу Берлин трефен, као један од предавача у програму платформе

2006. године учествујем у раду пројекта фондације Фридриф Хеберт Штифтунга - тема холокауста и посета музејима холокауста у Сједињеним Америчким Државама. Пројекат је организован као плод заједничке сарадње са Јеврејском заједницом Сједињених Америчких Држава.

2014. године сам учесник Регионалне мреже Академија које укључују : Србију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Македонију, Црну Гору и Словенију.

2016. Учешће на међународној конфернецији ИФТР, Међународна Федерација за Позоришна Истраживања, у Стокхолму.

2017. Учешће на међународној конференцији ИФТР, Сао Паоло, Бразил.

2018. Председница организационог комитета светског конгреса ИФТР у Београду са 1200 учесника.

2018.- Учесница на конференцији ЕАСТАП, Париз Европска асоцијација за студије позоришта и извођачких уметности.

2019, Посета Шангају поводом организације ИФТР-а у Кини. Посета Шангајској академији и размена знања

2023. Председавјући панела на међународној конференцији Универзитета Уметности  “Истаживање односа севера и југа, етика и међународна сарадња“

2023. Одржала предавање у Српском културном центру у Паризу на тему Перформативне улоге у савременој српској поезији

 

Радно искуство у области културе и остварени резултати у раду :

 

1. Редитељски рад :

 

Као дипломирани студент Факултета драмких уметности, награђена сам из фонда Загорка Арсенијевић, као најбољи студент Позоришне режије. Исте године добијам награду за стваралаштво младих за режију представе „Ручни рад” Ж.К. Даноа, која је играна у Студентском културном центру у Београду. После дипломирања наставила сам редитељски рад у позориштима тадашње Југославије, данашње Србије, Словеније, Немачке, Италије... Београд, Суботица, Сомбор, Крагујевац, Приштина, Зрењанин, Вршац, Нови Сад, Подгорица, Љубљана, Марибор, Берлин, Ћивидале ...

У Београду, режирала сам у:

Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Атељеу 212, Београдском драмском позоришту, Позоришту Бошко Буха, позоришту Душко Радовић, у Мадленијануму - опери и театру, као и у алтернативним културним просторима као што су СКЦ, Дом културе Студентски град, Бетон Хала театар.

Аутори које истражујем у својим режијама су Еурипид, Софокле, Шекспир, Вебстер, Шилер, Вајлд, Пирандело, Брехт, Сартр, Јонеско, Бекет, Жене, Вилијамс, Браћа Грим, Керол, Колтес, Шимелфениг, Ксавер Крец, Стерија Поповић, Нушић, Душан Ковачевић.

Остварила сам preko 100 режија представа у којима сам истраживала текстове класичне драматургије, страних и домаћих аутора и откривала нови жанровски приступ њима, а такође сам упознавала српску културну јавност са делима савремених  немачких  и  француских  аутора  (Мариус  Фон Мајенбург,  Роналд Шимелфениг,  Теа  Дорн,  Бернард  Мари  Колтес),  такође  сам  истраживала  и савремене руске драмске писце.

 

 

Позоришне представе учествовале су ми на следећим фестивалима:

 

БИТЕФ, Фестивал МЕС - Сарајево, Охридско лето - Македонија ; Сречање малих одров - Нова Горица, Словенија ; Стеријино позорје младих, фестивал Град театар, Будва - Црна Гора ; Которски фестивал за децу; фестивал монодраме и пантомиме - Земун; фестивал Јоаким Вујић, Интерфест у Крагујевцу; Позоришни фестивал у Бања Луци ; фестивал Инфант, Нови Сад; Фестивал Златни лав - Умаг, Хрвтска;

Као и на светским фестивалима :

Единбург,  Енглеска  ;  Мителфест  Ћивидале  Италија  ;  Димиртијафест  Грчка  ; Фестивал Сибију Румунија; фестивал у Адани Турска ; Ла Мама фестивал Њујорк ;

А такође и на гостовањима у Паризу, Амстердаму, Њујорку, Берлину, Љубљани, Загребу, Марибору, Скопљу...

 

Избор из позоришних представа:

 

Лекција- Ежен Јонеско, Дом културе Студентски Град

Иза  затворених  врата,  Ж.Д.П.  Сартр  –  Југословенско  Драмско  Позориште, Београд

Балкански шпијун, Душан Ковачевић – Народно позориште , Приштина Мистерија Буфо – мистерија Београд , Мајаковски – Радовић – Миловановић _ Отварање вечерње сцене Душко Радовић, Београд

Малограђанска свадба, Бертолт Брехт- Народно позориште, Суботица

Развојни   пут   Боре   Шнајдера,   Александар   Поповић-   Народно   позориште, Крагујевац

Родољупци, Јован Стерија Поповић – Народно позориште Вршац

Из живота кишних глиста, Пер Улов Енкист- Атеље 212, Београд

Госпођа Колонтајн, Агнета Плејел – Југословенско драмско позориште, Београд Госпођа министарка, Бранислав Нушић – Народно позориште, Зрењанин Богојављенска ноћ, Шекспир – Народно позориште, Вршац

Спаљивање удовица, Јерг Гразер – Народно позориште Београд Војводкиња од Малфија, Џон Вебстер – Народно позориште, Београд Стаза дивљачи, Ф. К. Крец . – Српско народно позориште, Нови Сад Балкон, Жан Жене- Београдско драмско позориште, Београд

Медеја, Еурипид- Генц фестива Мител фест Италија и Битеф театар, Београд

Просјачка опера, Бертолт Брехт – Битеф театар, Београд

Свакодневно     Позориште,      Ауторски      пројекат      посвећен    Бертолту    Брехту- Београдско Драмско Позориште

Чарлама, збогом, Александар Поповић – Атеље 212, Београд

Хепи енд, Игор Бојовић – Црногорско народно позориште, Подгорица

Хопла, ми живимо, Фолкс бине, Берлин, Немачка. Балканска пластика- Народно позориште, Београд Хамлет, Шекспир – Народно позориште, Београд Увећање, Семјуал Бекет- МГН, Љубљана, Словенија Фрида Кало, Сања Домасет, Мадленианум, Београд

Сан о летењу, ауторски пројекат- Бетон Хала Театар, Београд Соба моје мајке, ауторски пројекат – Бетон Хала театар, Београд Антигона, Бертолт Брехт- Бетон Хала Театар, Београд

Пуш ап, Роналд Шимелфениг – Бетон хала театар, Београд

У самоћи памучних поља, Б.М Колтес- Бетон хала театар, Београд

Добра   душа   из   Сечуана,   Бертолт   Брехт-   Словенско   народно   гледалишче, Марибор, Словенију

Сплетка и љубав, Ф.Шилер- Бетон хала театар, Београд

Тако је како вам се чини, Пирандело - Бетон хала театар, Београд

Антигона, Бертолт Брехт, Бетон Хала театар, Београд

Интимни  дневник  Фриде  Кало  -  Словенско  народно  гледалишче,  Марибор, Словенија

Пионири  у  Инголштату,  Мари  Луизе  Флајсер  –Књажевско  сцрпски  театар, Крагујевац

Мачка     на    усијаном    лименом    крову,     Тенеси    Вилијамс      –    Опера-Театар Мадленианум, Земун

Три сестре, Антон Павлович Чехов – Битеф театар, Београд Плеј Поповић, Александар Поповић- Атеље 212, Београд Милош, Црнјански, Миловановић, Вујић , Мадленианум

Сенка, Еуридика говори, Елфрида Јелинек, Опера-Театар Мадленијанум

Нана, Емил Зола, Опера-Театар Мадленианум

Иранска Конфернција, Иран Вирипајев- Народно Позориште, Београд

Четири Града, ауторски пројекат, Старо Сајмиште

Стаклена Менажерија, Тенеси Вилијамс, Опера-Театар Мадленианум

 

*Преко 80 радио драма и радиофонских остварења

 

Избор из награда и признања:

 

Награда Загорка Арсенијевић за најбољег студента Позоришне режије Награда за стрваралаштво младих „Смели цвет“

Специјално признање позоришног часописа „Сцена“ за представу „Медеја“ Признање позоришта Душко Радовић за отварање Вечерње сцене.

Награда Божидар Валтровић за режију представе „Звездани дечак“

Награда   Народног   позоришта   за   најбољу   режију   за   представу   «Балканска пластика«

Награда Бијенала за сценски дизајн за пројекат „Аероплан без мотора“ Награда најбоље представе на фестивалу у Никшићу „Свакодневно позориште“

Прва  награда  за  најбољу  представу  интернационалног  фестивала  Инфант  за представу « Антигона »

Сребрна награда Универзитета уметности за допринос настави.

Награда за најбољу режију на фестивалу Јоаким Вујић интерфест, за представу

«Интимни портре Фриде Кало » Народно позориште Марибор.

Награда за сценску ликовност на фестивалу Јоаким Вујић интерфест, за представу

« Интимни портре Фриде Кало » Народно позориште Марибор. Награда Витомир Богић за радиофонски експеримент.

Награда за најбољу режију на фестивалу Јоаким Вујић интерфест, за представу

«Пионири из Инголштата » Мари Луис Флајсер.

Велика плакета Универзитета уметности за организациони и иновативни рад на ФДУ и Уневерзитету уметности.

Јубиларна Повеља опере и театра Мадленијанум за изузетан уметнички рад

Повеља Радио Београда 2 за допринос радио стваралаштву

Орден Академске палме, орден Француске владе, за допринос култури.

Похвала Народног Позоришта Златни Беочуг

Велика златна плакета Универзитета Уметности- “Сретен Стојановић“ Златни Прстен Јоакима Вујића за свеокупну развој српског позоришта

Уметнички директор Битеф театра, оснивач и директор Бетон Хала театара, Управница Народног позоришта у Београду.

 

1990. године почињем да радим и као уметнички директор Битеф театра, где сам била уметнички директор до 1997. године.

Током седам година бавила сам се креирањем репертоара и реализацијом уметничког програма Битеф театра. Током ових седам година уметнички програм Битеф театра одликовао се интердисциплинарношћу, трагањем за новим облицима позоришта, иницијацијом и представљањем опуса младих српских позоришних аутора, као и сарадњом са уметничким школама и академијама, остваривањем интернационалних контаката.

Битеф театар је подржао рад младих српских драмских писаца Солдатовић Јестровић, Делчић... Такође, Битеф театар је подржао и развијао драмски, музички, видео филмски програм, програм савременог плеса, програм позоришне едукације. Програм перформанса.

Као програм Битеф театра, гостовали су    у Београду : Марина Абрамовић, Боб Вилсон, Харви Кајтел, Ванеса Редгрејв, Елен Стјуарт,  Ла мама, Младен Матерић.

Битеф театар је иницирао и рад савремених плесних група и развој савремене игре. Из групе Дејана Пајовића, која је радила у Битеф театру развиле су се самосталне савремене плесне групе.

Такође, одржан је велики број позоришних радионица које су одржале, сада већ позната светска звездеа, енглеска редитељка Кети Мичел, кинеска уметница Ђи Ђинг, мајстор позоришне шминке Љубица Гимо, дизајнер позоришног светла из Драмског позоришта  Стокхолма.

Као анимацију града и истраживачки рад са публиком, Битеф театар је основао програм « Аероплан без мотора » у оквиру кога су уметници свих генерација, али и различитих жанровских опредељења, истраживао просторе града Београда а на сцени Битеф театра омогућавао различита жанровска истраживања.

1998. године Оснивам и постајем директор Бетон хала театра - самосталног независног позоришта које се пре свега бави савременом домаћом и европском драмом. Први пројекат је „Сан о летењу“ пројекат за летњи фестивал БЕЛЕФ који те године затвара и фестивал Битеф.

Од 2000. године Бетон хала добија свој простор у коме простор за рад добијају студенти Факултета драмских уметности као и студетни Факултета музичких уметости ( Б. Цвејић, « Прича о војнику « Стравински ) .

Такође Бетон хала ради и инклузивни пројекат по тексту Пирандела „Тако је како вам се чини“ у коме учествују деца са посебним потребама, њихове породице и њихови педагози.

Бетон хала театар сарађује са Ен кнап компанијом из Љубљане и на овој сцени поставља се Брехт, Шилер, Пирандело, Муза Павлова, Бекет, Јонеско, Мајнебург, Шимелфениг, Теа Дорн, Бернар Мари Колтес...

Бетон хала театар је створена као платформа за размењивање извођачких знања. Својим представама отворила сам више сцена и једно позориште у Београду.

Управница Народног позоришта сам била у периоду од 2018. године до 2021. године.

Трудила сам се да се очува традиција сва три ансамбла- драме, опере и балета. Да се у рад ових ансамбала укључе млади уметници, да Народно позориште са сва три ансамбла гостује у свим срединама Републике Србије, а такође да се и сва три ансамбла прикажу на бројним европским и светским фестивалима.

Организован је и специјалан програм за младе, који је сарађивао са младом популацијом средњошколаца из читаве Србије. Отворена је трећа сцена Народног позоришта, Сцена Радионица, у простору радионице НП на Гундулићевом Венцу.

Студенти Факултета Драмских Уметности, Београд, били су ангажовани у јавним читањима како савремених српских аутора, тако и савремене француске драме.

Испити студената глуме и режије Фалкултета Драмских Уметности су на сцени Раши Плаовић имали свој простор за извођење. Успешни испити Факултета Драмских Уметности, постајали су део редовнгог репертоара Народног Позоришта. Народно Позориште је свој рад усмерило ка публици уз различите програме као што је и стриминг којим су програми драме, опере и балете НП, били присутни у читавом свету.

 

Отворила сам :

Вечерњу  сцену  Радовић,  пројектом  Владимира  Мајаковског  ''Мистерија  Буфо  / Мистерија Београд''

Пети спрат Народног позоришта са представом ''Балканска пластика'' по књизи Магдалене Магазиновић, Мој живот.

Бел етаж Мадленијанума као сценски простор, представа « Фрида Кало » која је на репертоару Мадленианума 19. година.

Бетон хала театар Београд.

Трећа  сцена  Народног  Позоришта-  Радионица.  Отворена  премијерним  читањем комада Тање Шљивар „Као све слободне дјевојке”.

 

Рад на Факултету драмских уметности у Београду :

 

Школске 1990/91. године изабрана сам на Факултету драмских уметности у Београду за место асистента - приправника на Катедри за позоришу и радио режију за предмет Позоришна режија – практикум.

Године 1994. са места асистента - приправника изабрана сам за место асистента на истој катедри.

Године 1996. изабрана сам за доцента.

2000. године изабрана сам за ванредног професора.

2004. године изабрана сам за редовног професора на Кaтедри за позоришну рeжију

2005 и 2006. године предавач сам и на Специјалистичким студијама извођачких уметности Универзитета уметности у Београду

2008. године изабрана сам за проректора Универзитета уметности у Београду.

2012. године постајем кодиректор Мастер програма интернационалног истраживања извођачких уметности. Овај програм је настао у заједничкој сарадњи са Универзитетом Ворвик – Енглеска , Универзитетом Амстердам - Холандија ; Универзитетом Хелсинки - Финска и Тринити колеџ Даблин - Ирска.

 

Била сам предавач на Академији у Утрехту – Холандија, Академији за драмску уметност у Стокхолму – Шведска, Универзитету Ворвик – Енглеска, Универзитет Хелсинки – Финска, Универзитет Амстердам – Холандија.

Била сам директор летњих уметничких школа Универзитета Уметности у :

Новом Пазару, Суботици, Неготину, Сремским Карловцима.

Оснивач Лабораторије извођачких уметности при Катедри за позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду са жељом да се интензивира извођачки процес, као и рад и развој студената катедре за позоришну режију.

 

2023.- представник Факултета Драмских Уметности на фестивалу кореодраме и сценсцког покрета, Косовска Митровица- студент у класи професора Иване Вујић и Снежане Тришић, Теодора Ракић осваја Гран При, а Елена Матић освоја похвалу за своје кореодрамске пројекте

2023. – Представник Факултета Драмских Уметности на Фестивалу ФУГА, Фестивал Уметничких Академија Европе- са дипломском представом Ђорђа Нешовића по тексту Филипа Гријућа „Тамо где певају“. Факултет Драмских Уметности осваја награду публике за најбољу представу Фестивала ФУГА 2023. Ова представа је дипломски рад студента Нешовића у класи  професора  Иване Вујић и професора Снежане Тришић

2024.- Стеријино Позорје младих, Ментор јавног читања радова студената драматургије ФДУ, радове представљају студенти глуме у класи професора Срђана Карановића, а редитељску поставку читања раде студенти позоришне режије у класи професора Иване Вујић и Снежане Тришић

2024.- „Смрт-наш савременик“ испит друге године позоришне режије по мотивима драме „На Дну“ Максима Горког испит друге године позоришне режије у класи Иване Вујић и Снежане Тришић гостује на Стеријином позорју младих, Нови Сад.

 

Тренутни Члан савета Факултета драмских уметности. Тренутни Члан сената Универзитета Уметности.

Преводилац и уредник:

 

Као преводилац и уредник допринела сам да следеће књиге, везане за истраживање позоришне уметности постану доступне Факултету Драмских Уметности, студентима и предавачима, као и срспкој културној јавности.

Ка  пост  модерном  позоришту,  Ричард  Шекнер,  уредник,  писац  предговора, преводилац са др Александром Јовићевић.

Тајна уметност глумца, аутора Еуђенија Барбе и Никола Саварезеа, уредник и преводилац са др Александром Јовићевић.

Политика и извођачке уметности, Џанел Рајнелт, уредник.

Превод драмских текстова: Шта је Собар видео?, Џо Ортон, Позориште на Теразијама, Београд

Мачка на усијаном лименом крову, Тенеси Вилијамс, Опера-Театар Мадленианум

Стаклена Менажерија, Тенеси Вилијамс, Опера-Театар, Мадленианум

 

Драматизација и Адаптација романа:

Молитва за Чернобиљ Хроника    Будућности,    Светлана    Алексијевич, Књажеско-српски театар- Крагујевац (превод Ениса Успенски)

 

 

 

Рад на домаћим и интернационалним фестивалима и конгресима:

 

Мој рад као и селектор домаћих и интернационалних фестивала:

Оснивала сам и водила од 1994. до 1997. године урбану манифестацију “Аероплан без мотора“ која је награђена наградом Бијенала за сценски дизајн као културни догађај.

За фестивал Битеф радила сам више живих инсталација и перформанса.

Од 1996. до 1998. године – Уметнички селектор и сарадник Интернационалног фестивала алтернативног театра Фиат у Подгорици.

1997. године сам изабрана за селектора позоришног програма за фестивал БЕЛЕФ и ту дужност обављам и 1998. и 1999. године.