Теодора Марковић

Биографија

Теодора Марковић (Београд, 2000) српска је драматуршкиња, тренутно студенткиња докторских уметничких студија на Факултету драмских уметности. Добитница је награде „Јосип Кулунџић“ Катедре за драматургију ФДУ за изузетан успех у области позоришта, филма и критике. За драмски текст Генеза једног пропадања освојила је награду „Слободан Стојановић“ за најбољи необјављени драмски текст 2024. године, док је за текстове Ксенија и ловац и Чудо награђена на Звездаришту и Луткарским позоришним сусретима у Суботици. Добитница је и почасне награде за сценарио филма Окриље на KinoDrome фестивалу у Охају, као и прве награде Академије уметности за организацију фестивала ОПС у Обреновцу.

Радила је као драматуршкиња у Битеф театру, Београдском драмском позоришту, Позоришту младих, Позоришту лутака „Пинокио“, а њени текстови постављени су у позоришту САРТР и галерији Collegium artisticum у Сарајеву. Писала је сценарије за више краткометражних играних и документарних филмова приказиваних на домаћим и међународним фестивалима, а њене песме објављиване су широм региона.

Активно ради са децом и младима кроз низ драмских и креативних радионица. Писала је неколико радио драма за децу у продукцији Радио Београда. Такође је ангажована као критичарка на релевантним књижевним, позоришним и филмским фестивалима.

Фокус њеног докторског рада је рат у Југославији, трансгенерацијска траума и будућност породичних односа на простору Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Проблем истраживања огледа се у напетости између приватног, породичног памћења и јавних, национално обликованих наратива који ретроактивно преобликују прошлост. Истраживање полази од питања у којој мери је аутентична реконструкција породичне историје могућа у контексту идеолошки структурисаног колективног сећања. Полазим од претпоставке да се трансгенерацијска траума у мешовитим браковима бивше Југославије данас не може разумети изван дигитално посредованих облика сећања, те да пост-дигитални документарни приступ омогућава артикулацију интимних наратива који се супротстављају доминантним политичким интерпретацијама прошлости. Циљ овог истраживања је да анализира како жене из мешовитих бракова бивше Југославије конструишу лична и породична сећања под утицајем доминантних колективних наратива, истражујући преносе између генерација, напетост између приватног и јавног памћења, те улогу сестринства и међугенерацијске солидарности као облика отпора.