Биографија
Теодора Марковић (Београд, 2000) српска је драматуршкиња, тренутно студенткиња докторских уметничких студија на Факултету драмских уметности. Добитница је награде „Јосип Кулунџић“ Катедре за драматургију ФДУ за изузетан успех у области позоришта, филма и критике. За драмски текст Генеза једног пропадања освојила је награду „Слободан Стојановић“ за најбољи необјављени драмски текст 2024. године, док је за текстове Ксенија и ловац и Чудо награђена на Звездаришту и Луткарским позоришним сусретима у Суботици. Добитница је и почасне награде за сценарио филма Окриље на KinoDrome фестивалу у Охају, као и прве награде Академије уметности за организацију фестивала ОПС у Обреновцу.
Радила је као драматуршкиња у Битеф театру, Београдском драмском позоришту, Позоришту младих, Позоришту лутака „Пинокио“, а њени текстови постављени су у позоришту САРТР и галерији Collegium artisticum у Сарајеву. Писала је сценарије за више краткометражних играних и документарних филмова приказиваних на домаћим и међународним фестивалима, а њене песме објављиване су широм региона.
Активно ради са децом и младима кроз низ драмских и креативних радионица. Писала је неколико радио драма за децу у продукцији Радио Београда. Такође је ангажована као критичарка на релевантним књижевним, позоришним и филмским фестивалима.
Фокус њеног докторског рада је рат у Југославији, трансгенерацијска траума и будућност породичних односа на простору Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Проблем истраживања огледа се у напетости између приватног, породичног памћења и јавних, национално обликованих наратива који ретроактивно преобликују прошлост. Истраживање полази од питања у којој мери је аутентична реконструкција породичне историје могућа у контексту идеолошки структурисаног колективног сећања. Полазим од претпоставке да се трансгенерацијска траума у мешовитим браковима бивше Југославије данас не може разумети изван дигитално посредованих облика сећања, те да пост-дигитални документарни приступ омогућава артикулацију интимних наратива који се супротстављају доминантним политичким интерпретацијама прошлости. Циљ овог истраживања је да анализира како жене из мешовитих бракова бивше Југославије конструишу лична и породична сећања под утицајем доминантних колективних наратива, истражујући преносе између генерација, напетост између приватног и јавног памћења, те улогу сестринства и међугенерацијске солидарности као облика отпора.