Teodora Marković

Biografija

Teodora Marković (Beograd, 2000) srpska je dramaturškinja, trenutno studentkinja doktorskih umetničkih studija na Fakultetu dramskih umetnosti. Dobitnica je nagrade „Josip Kulundžić“ Katedre za dramaturgiju FDU za izuzetan uspeh u oblasti pozorišta, filma i kritike. Za dramski tekst Geneza jednog propadanja osvojila je nagradu „Slobodan Stojanović“ za najbolji neobjavljeni dramski tekst 2024. godine, dok je za tekstove Ksenija i lovac i Čudo nagrađena na Zvezdarištu i Lutkarskim pozorišnim susretima u Subotici. Dobitnica je i počasne nagrade za scenario filma Okrilje na KinoDrome festivalu u Ohaju, kao i prve nagrade Akademije umetnosti za organizaciju festivala OPS u Obrenovcu.

Radila je kao dramaturškinja u Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Pozorištu mladih, Pozorištu lutaka „Pinokio“, a njeni tekstovi postavljeni su u pozorištu SARTR i galeriji Collegium artisticum u Sarajevu. Pisala je scenarije za više kratkometražnih igranih i dokumentarnih filmova prikazivanih na domaćim i međunarodnim festivalima, a njene pesme objavljivane su širom regiona.

Aktivno radi sa decom i mladima kroz niz dramskih i kreativnih radionica. Pisala je nekoliko radio drama za decu u produkciji Radio Beograda. Takođe je angažovana kao kritičarka na relevantnim književnim, pozorišnim i filmskim festivalima.

Fokus njenog doktorskog rada je rat u Jugoslaviji, transgeneracijska trauma i budućnost porodičnih odnosa na prostoru Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Problem istraživanja ogleda se u napetosti između privatnog, porodičnog pamćenja i javnih, nacionalno oblikovanih narativa koji retroaktivno preoblikuju prošlost. Istraživanje polazi od pitanja u kojoj meri je autentična rekonstrukcija porodične istorije moguća u kontekstu ideološki strukturisanog kolektivnog sećanja. Polazim od pretpostavke da se transgeneracijska trauma u mešovitim brakovima bivše Jugoslavije danas ne može razumeti izvan digitalno posredovanih oblika sećanja, te da post-digitalni dokumentarni pristup omogućava artikulaciju intimnih narativa koji se suprotstavljaju dominantnim političkim interpretacijama prošlosti. Cilj ovog istraživanja je da analizira kako žene iz mešovitih brakova bivše Jugoslavije konstruišu lična i porodična sećanja pod uticajem dominantnih kolektivnih narativa, istražujući prenose između generacija, napetost između privatnog i javnog pamćenja, te ulogu sestrinstva i međugeneracijske solidarnosti kao oblika otpora.