МОДЕРНИЗАМ ПРЕ KЛАСИЦИЗМА: СЛУЧАЈ ЖИВKО НИKОЛИЋ
Уторак 16. април, Мала сала у 19:00, Дом културе Студентски град
Предавање др Страхиње Савића, на основу докторске дисертације , одбрањене на ФДУ и представљање књиге НАРАТИВНИ УНИВЕРЗУМ ЖИВКА НИКОЛИЋА, издање Филмског центра Србије 2023.
Црногорски редитељ Живко Николић (1947-2001) оставио је неизбрисив траг у југословенској кинематографији, са неколико десетина краткометражних документарно-играних филмова, седам дугометражних играних и две телевизијске серије. За живота недовољно цењен, чак и омрзнут, његови први филмови Бештије и Јована Лукина стекли су статус култних у малим круговима који су филмску уметност пратили на другачији, недогматски начин, а прославио се филмовима Чудо невиђено и Лепота порока.
Докторска дисертација Страхиње Савића, одбрањена на ФДУ 2021, Наративни универзум Живка Николића, објављена као књига 2023. године, припада домену студија филма и медија. Постављајући богат опус великог редитеља као значењску семиосферу, по узору на теорије Јурија Лотмана, рад истражује бинаризме дубинске структуре и њихову ротацију кроз процес карневализације. У оквиру таквог модела, лоцирају се и питања националног, родног и других идентитета, што све може послужити и као принцип анализе других, недовољно истражених аутора. Уз обиље примера редитељских поступака из филмова, Страхиња Савић и формалном, белуровском анализом, показује и преиспитује значењске припадности Николићевог дела класицизму као и модернизму, уз питање – да ли је Николић (а)типичан модерниста југословенског филма? Да ли је он једини југословенски редитељ који не само да покрива два потпуно супротна стила, већ их и ротира, започињући своју каријеру модернистичким филмовима?
Страхиња Савић (Београд, 1991) је дипломирао филмску и телевизијску режију (2014) на ФДУ. Одбранио је 2021. докторску дисертацију Наративни универзум Живка Николића: идентитет-репрезентација-карневализација, добитник награде „Др Душан Стојановић“ за најбољи рад из области теорије филма. Режирао је краткометражне филмове, телевизијске и музичке спотове, телевизијске серије, документарне филмове, за које је освојио бројне награде: Танго у три лика и три простора (2012: XXВИ Филмски фестивал у Херцег Новом – награда Живко Николић за најбољи кратки филм; Дукафест – најбоља режија), Рујка (2013: Дукафест – најбољи филм; СЕЕФЕСТ Лос Анђелес – најбољи филм; 61. Београдски фестивал краткометражног и документарног филма – награда Јован Аћин) и Девет дана (2014: СЕЕФЕСТ Лос Анђелес– најбољи кратки филм; XXИX Филмски Фестивал у Херцег Новом – награда Живко Николић за најбољи кратки филм). Објавио је научне радове у часописима и зборницима (Постсећање и крагујевачки октобар 1941, зборник ФДУ, 2018; Популисм анд медиевализатион оф меморy, у оквиру зборника Ситуатинг популист политицс: артс & медиа неxус, ФДУ и Цлио, 2019; Прозни и филмски ођеци 1968, ко-ауторство са проф. др Невеном Даковић, зборник Уметност Живојина Павловића: приче, светови, медији, ИKУМ и ФДУ, 2022). Радио је и као филмски критичар у емисији Kултурни центар на Радио-телевизији Србије.
