Наставак традиције Бонског бијенала европске драме у Београду
Бонско бијенале - фестивал савремене европске драме који је покренут почетком 90-их у Немачкој ради представљања драмских аутора са целог континента, јачања свести да Европа није само Европска унија и да, упркос паду Берлинског зида, постоје други зидови и националне границе које треба и даље превазилазити, биће одржаван од 2020. године у Београду као NEW фестивал нове европске драме. Примопредају концепта тог фестивала симболично су обавили 27. јуна у Југословенском драмском позоришту један од оснивача и дугогодишњи директор и селектор Бонског бијенала Манфред Бајлхарц (Beilharz) и драмска ауторка Биљана Србљановић у име Хартефакт фонда, који преузима организацију тог новог-старог фестивала.
“Ово је мој својеврсни тестамент, иако сам још жив - поклон Србији да настави овај фестивал, и то није случајно, јер је ово место где су многе добре представе написане и извођене”, рекао је Бајлхарц, који је 1992. године основао Бонско бијенале са једним од најчешће извођених немачких драмских писаца Танкредом Дорстом, у намери да допринесе превазилажењу националних граница драмске уметности и промовисању идеје да Европа подразумева уметнике и свих осталих земаља које после пада Берлинског зида нису припадале ЕУ.
“Били смо радознали да знамо шта се дешава у позоришту на разним местима широм Европе”, рекао је Бајлхарц у ЈДП-у, у разговору о важности обнове партнерстава која подржавају сарадњу, размену и очување мира на европском континенту, којим је почело нулто издање NEW фестивала нове европске драме.
Од када је Бонско бијенале основано, Европа је добила двадесетак нових земаља, а и ЕУ се више пута проширивала. Уједно, дизали су се нови зидови и постављале нове препреке за слободно путовање мисли, речи, људи и дела, па су, како је истакао Бајлхарц, и политички, културни и други циљеви тог фестивала посвећеног искључиво драмским ауторима и њиховим делима и даље актуелни.
“И даље постоји велика радозналост о томе шта је Европа данас и шта се дешава са националним границама и другим зидовима и препрекама", рекао је Бајлхарц, члан жирија престижне европске позоришне награде Premio Europa, који је нагласио да са задовољством преноси концепт и систем Бонског бијенала “отвореној будућности у Београду”.
Горчин Стојановић, Мариус Ивашкевичиус, Манфред Бајлхарц и Биљана Србљановић
Бонско бијенале, одржавано од 1992. до 2004. у Бону, а потом до 2014. године у Висбадену, засновано је на принципу патрона – драмских аутора из целе Европе које су директори тог фестивала својевремено позвали да им помогну у осмишљавању програма, проналажењу нових имена, едукацији и другим активностима у славу ауторског драмског стваралаштва.
Међу патронима Бонског бијенала годинама је већ и Биљана Србљановић, која је својевремено у Бону, као млада ауторка, похађала радионицу британског драмског писца Марка Равенхила, а потом је и сама годинама држала предавања млађим колегама.
Према њеним речима, Хартефакт фонд, који је симболичним преузимањем концепта Бонског бијенала отворио нулто издање NEW фестивала савремене европске драме, дуго је планирао и радио на тој идеји.
“За нас је ужасно било важно да радимо на овоме и доведемо фестивал у Београд, јер је оно на шта смо ми оријентисани Европа и јачање њене улоге у друштву преко културе и сваке врсте комуникације, сарадње и друге врсте ангажмана европских уметника овде и обрнуто”, рекла је Биљана Србљановић, истичући да је и данас важна почетна идеја Бонског бијенала да треба да постоји фестивал драмског текста који не подразумева само језик ЕУ, већ све европске језике - од Турске до Исланда.
“Ми јесмо део Европе и припадамо јој у сваком смислу и зато је важна та идеја да наш језик, културна размена и заједничка позоришна традиција, коју вучемо још од античке Грчке, представљају нешто што нас спаја много више од онога што сматрамо да нас на дневном нивоу раздваја”, рекла је Биљана Србљановић, истичући да је наставак традиције Бонског бијенала у Београду и друштвено-политички важан, а не само у уском позоришном смислу.
И Горчин Стојановић, у име ЈДП-а, истакао је значај Бонског бијенала, присећајући се 1996. године када је први пут добило позив да учествује касније награђиваном и широм света извођеном представом “Буре барута” Дејана Дуковског.
“Када смо добили позив, осетили смо те 1996. године у Београду да смо део нечега што је шире од јада у којем живимо”, рекао је Стојановић, изражавајући “јасну подршку ЈДП-а напорима Хартефакт фонда” да настави традицију Бонског бијенала на којем је то позориште, иначе, постало током година један од најчешћих учесника.
“Манфред је драги пријатељ ЈДП-а… Кад год су времена тешка, Манфред је ту. То није добар знак. Шалим се, знате о чему говорим…”, рекао је Стојановић, истичући да је учешће на Бонском бијеналу био први излазак “Бурета барута” ван региона. Потом је ЈДП учествовало и представама Биљане Србљановић и Милене Марковић, што је, према речима Стојановића, било значајно ради свести да постоји континуитет присуства на европској сцени.
Учешће на Бонском бијеналу било је прилика за ЈДП, какон је истакао Стојановић, и да дође до информација о драмским ауторима и новим делима, попут Рајвенхила, Саре Кејн и многих других чије су представе извођене.
Наставак традиције Бонског бијенала у Београду поздравио је и писац, сценариста и редитељ Мариус Ивашкевичиус из Литваније, такође један од патрона, који ће, према речима Биљане Србљановић, бити задужен за образовну димензију NEW фестивала савремене европске драме.
Присећајући се како је 2000. дошао на Бонско бијенале као млад аутор, Ивашкевичиус је рекао да је остао до 2014. и да је то за њега био најважнији позоришни догађај током године.
“За младе ауторе важно је да знају да нису сами у том чудном послу писања драмских текстова”, рекао је Ивашкевичиус, наводећи и да је покушао да пребаци фестивал у Виљнус, али није имао успеха.
“Бон и Висбаден били су прави центри драмских аутора из читаве Европе. Сада Београд има ту шансу и помоћи ћу свим срцем”, рекао је Ивашкевичиус.
Биљана Србљановић истакла је да ће београдски NEW фестивал покушати да достигне успех Бонског бијенала, па и да га надмаши.
Подсетила је у том контексту да је Хартефакт фонд за десет година постојања сарађивао са више од хиљаду уметника, добио више од 50 награда за позоришно стваралаштво, покренуо конкурс за савремени ангажовани драмски текст, чији су аутори добитници низа награда, укључујући Стеријине…
У име Хартефакта, она је захвалила ЈДП-у, као и представницима Атељеа 212, Битефа, Факултета драмских уметности и других институција које су изразиле спремност за сарадњу.
Нулто издање NEW Фестивала нове европске драме биће настављено до 30. јуна у Народном позоришту радионицом превођења Магоржате Семил (Malgorzata), угледног стручњака за европску драму и проблеме превођења савременог драмског текста, која је и патронка Бонског, Висбаденског и сада NEW бијенала. Полазници радионице имаће прилику од 28. до 30. јуна у библиотеци Народног позоришта да се баве проблемима превођења драмских дела, са фокусом на савремену драматургију која подразумева дијалог, нове драмске језичке форме (сленг, стих, поетику псовке и погрдног језика, поштовање специфичног стила и ритма, поетски дијалог, итд). У фокусу програма биће и остали изазови с којима се преводици сусрећу припремајући драмски текст за позоришни процес.
У Народном позоришту је у фебруару ове године и најављен NEW фестивал европске драме, када је одржан први састанак NEW Патроната - чланова мреже патрона на којој је засновано и Бонско, односно касније Висбаденско бијенале.
Међу патронима су и Özen Yula (Турска), Bernhard Studlar (Аустрија), Gianina Carbunariu (Румунија), Симона Семенић (Словенија), Mark Ravenhill (Велика Британија), Paul Pourveur (Белгија), Hristo Boytchev (Бугарска), Laura Ruohonen (Финска), Akos Németh (Мађарска), Тена Штивичић (Хрватска)...
Фестивал је део активности Хартефакта у оквиру NEW платформе која је осмишљена као основа за даљи развој регионалне културне и уметничке сцене, успостављање виших стандарда у домаћим позориштима, те њихово репозиционирање у европском контексту.
Извор: SEEcult.org
