Nastavak tradicije Bonskog bijenala evropske drame u Beogradu

Bonsko bijenale - festival savremene evropske drame koji je pokrenut početkom 90-ih u Nemačkoj radi predstavljanja dramskih autora sa celog kontinenta, jačanja svesti da Evropa nije samo Evropska unija i da, uprkos padu Berlinskog zida, postoje drugi zidovi i nacionalne granice koje treba i dalje prevazilaziti, biće održavan od 2020. godine u Beogradu kao NEW festival nove evropske drame. Primopredaju koncepta tog festivala simbolično su obavili 27. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu jedan od osnivača i dugogodišnji direktor i selektor Bonskog bijenala Manfred Bajlharc (Beilharz) i dramska autorka Biljana Srbljanović u ime Hartefakt fonda, koji preuzima organizaciju tog novog-starog festivala.

“Ovo je moj svojevrsni testament, iako sam još živ - poklon Srbiji da nastavi ovaj festival, i to nije slučajno, jer je ovo mesto gde su mnoge dobre predstave napisane i izvođene”, rekao je Bajlharc, koji je 1992. godine osnovao Bonsko bijenale sa jednim od najčešće izvođenih nemačkih dramskih pisaca Tankredom Dorstom, u nameri da doprinese prevazilaženju nacionalnih granica dramske umetnosti i promovisanju ideje da Evropa podrazumeva umetnike i svih ostalih zemalja koje posle pada Berlinskog zida nisu pripadale EU.

“Bili smo radoznali da znamo šta se dešava u pozorištu na raznim mestima širom Evrope”, rekao je Bajlharc u JDP-u, u razgovoru o važnosti obnove partnerstava koja podržavaju saradnju, razmenu i očuvanje mira na evropskom kontinentu, kojim je počelo nulto izdanje NEW festivala nove evropske drame.

Od kada je Bonsko bijenale osnovano, Evropa je dobila dvadesetak novih zemalja, a i EU se više puta proširivala. Ujedno, dizali su se novi zidovi i postavljale nove prepreke za slobodno putovanje misli, reči, ljudi i dela, pa su, kako je istakao Bajlharc, i politički, kulturni i drugi ciljevi tog festivala posvećenog isključivo dramskim autorima i njihovim delima i dalje aktuelni.

“I dalje postoji velika radoznalost o tome šta je Evropa danas i šta se dešava sa nacionalnim granicama i drugim zidovima i preprekama", rekao je Bajlharc, član žirija prestižne evropske pozorišne nagrade Premio Europa, koji je naglasio da sa zadovoljstvom prenosi koncept i sistem Bonskog bijenala “otvorenoj budućnosti u Beogradu”.

Gorčin Stojanović, Marius Ivaškevičius, Manfred Bajlharc i Biljana Srbljanović

Bonsko bijenale, održavano od 1992. do 2004. u Bonu, a potom do 2014. godine u Visbadenu, zasnovano je na principu patrona – dramskih autora iz cele Evrope koje su direktori tog festivala svojevremeno pozvali da im pomognu u osmišljavanju programa, pronalaženju novih imena, edukaciji i drugim aktivnostima u slavu autorskog dramskog stvaralaštva.

Među patronima Bonskog bijenala godinama je već i Biljana Srbljanović, koja je svojevremeno u Bonu, kao mlada autorka, pohađala radionicu britanskog dramskog pisca Marka Ravenhila, a potom je i sama godinama držala predavanja mlađim kolegama.

Prema njenim rečima, Hartefakt fond, koji je simboličnim preuzimanjem koncepta Bonskog bijenala otvorio nulto izdanje NEW festivala savremene evropske drame, dugo je planirao i radio na toj ideji.

“Za nas je užasno bilo važno da radimo na ovome i dovedemo festival u Beograd, jer je ono na šta smo mi orijentisani Evropa i jačanje njene uloge u društvu preko kulture i svake vrste komunikacije, saradnje i druge vrste angažmana evropskih umetnika ovde i obrnuto”, rekla je Biljana Srbljanović, ističući da je i danas važna početna ideja Bonskog bijenala da treba da postoji festival dramskog teksta koji ne podrazumeva samo jezik EU, već sve evropske jezike - od Turske do Islanda.

“Mi jesmo deo Evrope i pripadamo joj u svakom smislu i zato je važna ta ideja da naš jezik, kulturna razmena i zajednička pozorišna tradicija, koju vučemo još od antičke Grčke, predstavljaju nešto što nas spaja mnogo više od onoga što smatramo da nas na dnevnom nivou razdvaja”, rekla je Biljana Srbljanović, ističući da je nastavak tradicije Bonskog bijenala u Beogradu i društveno-politički važan, a ne samo u uskom pozorišnom smislu.

I Gorčin Stojanović, u ime JDP-a, istakao je značaj Bonskog bijenala, prisećajući se 1996. godine kada je prvi put dobilo poziv da učestvuje kasnije nagrađivanom i širom sveta izvođenom predstavom “Bure baruta” Dejana Dukovskog.

“Kada smo dobili poziv, osetili smo te 1996. godine u Beogradu da smo deo nečega što je šire od jada u kojem živimo”, rekao je Stojanović, izražavajući “jasnu podršku JDP-a naporima Hartefakt fonda” da nastavi tradiciju Bonskog bijenala na kojem je to pozorište, inače, postalo tokom godina jedan od najčešćih učesnika.

“Manfred je dragi prijatelj JDP-a… Kad god su vremena teška, Manfred je tu. To nije dobar znak. Šalim se, znate o čemu govorim…”, rekao je Stojanović, ističući da je učešće na Bonskom bijenalu bio prvi izlazak “Bureta baruta” van regiona. Potom je JDP učestvovalo i predstavama Biljane Srbljanović i Milene Marković, što je, prema rečima Stojanovića, bilo značajno radi svesti da postoji kontinuitet prisustva na evropskoj sceni.

Učešće na Bonskom bijenalu bilo je prilika za JDP, kakon je istakao Stojanović, i da dođe do informacija o dramskim autorima i novim delima, poput Rajvenhila, Sare Kejn i mnogih drugih čije su predstave izvođene.

Nastavak tradicije Bonskog bijenala u Beogradu pozdravio je i pisac, scenarista i reditelj Marius Ivaškevičius iz Litvanije, takođe jedan od patrona, koji će, prema rečima Biljane Srbljanović, biti zadužen za obrazovnu dimenziju NEW festivala savremene evropske drame.

Prisećajući se kako je 2000. došao na Bonsko bijenale kao mlad autor, Ivaškevičius je rekao da je ostao do 2014. i da je to za njega bio najvažniji pozorišni događaj tokom godine.

“Za mlade autore važno je da znaju da nisu sami u tom čudnom poslu pisanja dramskih tekstova”, rekao je Ivaškevičius, navodeći i da je pokušao da prebaci festival u Viljnus, ali nije imao uspeha.

“Bon i Visbaden bili su pravi centri dramskih autora iz čitave Evrope. Sada Beograd ima tu šansu i pomoći ću svim srcem”, rekao je Ivaškevičius.

Biljana Srbljanović istakla je da će beogradski NEW festival pokušati da dostigne uspeh Bonskog bijenala, pa i da ga nadmaši.

Podsetila je u tom kontekstu da je Hartefakt fond za deset godina postojanja sarađivao sa više od hiljadu umetnika, dobio više od 50 nagrada za pozorišno stvaralaštvo, pokrenuo konkurs za savremeni angažovani dramski tekst, čiji su autori dobitnici niza nagrada, uključujući Sterijine…

U ime Hartefakta, ona je zahvalila JDP-u, kao i predstavnicima Ateljea 212, Bitefa, Fakulteta dramskih umetnosti i drugih institucija koje su izrazile spremnost za saradnju.

Nulto izdanje NEW Festivala nove evropske drame biće nastavljeno do 30. juna u Narodnom pozorištu radionicom prevođenja Magoržate Semil (Malgorzata), uglednog stručnjaka za evropsku dramu i probleme prevođenja savremenog dramskog teksta, koja je i patronka Bonskog, Visbadenskog i sada NEW bijenala. Polaznici radionice imaće priliku od 28. do 30. juna u biblioteci Narodnog pozorišta da se bave problemima prevođenja dramskih dela, sa fokusom na savremenu dramaturgiju koja podrazumeva dijalog, nove dramske jezičke forme (sleng, stih, poetiku psovke i pogrdnog jezika, poštovanje specifičnog stila i ritma, poetski dijalog, itd). U fokusu programa biće i ostali izazovi s kojima se prevodici susreću pripremajući dramski tekst za pozorišni proces.

U Narodnom pozorištu je u februaru ove godine i najavljen NEW festival evropske drame, kada je održan prvi sastanak NEW Patronata - članova mreže patrona na kojoj je zasnovano i Bonsko, odnosno kasnije Visbadensko bijenale.

Među patronima su i Özen Yula (Turska), Bernhard Studlar (Austrija), Gianina Carbunariu (Rumunija), Simona Semenić (Slovenija), Mark Ravenhill (Velika Britanija), Paul Pourveur (Belgija), Hristo Boytchev (Bugarska), Laura Ruohonen (Finska), Akos Németh (Mađarska), Tena Štivičić (Hrvatska)...

Festival je deo aktivnosti Hartefakta u okviru NEW platforme koja je osmišljena kao osnova za dalji razvoj regionalne kulturne i umetničke scene, uspostavljanje viših standarda u domaćim pozorištima, te njihovo repozicioniranje u evropskom kontekstu.

Izvor: SEEcult.org