In memoriam Петар Марјановић (1934–2020)

У Београду је 21. новембра 2020. преминуо Петар Марјановић, редовни професор у пензији Факултета драмских уметности. Одласком нашег уваженог и драгог професора Марјановића, српско позорише изгубило је драгоценог и поузданог истраживача, а наш факултет колегу чија се професионална биографија одвијала у знаку аутентичне посвећености предавачком позиву и раду са студентима и млађим колегама.

Петар Марјановић је дипломирао на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду (1959), где је и магистрирао (1966), а потом одбранио докторску дисертацију Уметнички развој Српског народног позоришта од 1861. до 1868. године (1973).

Од 1969. до 1975. био је драматург Српског народног позоришта. Као универзитетски предавач почео је да ради 1975. на Академији уметности у Новом Саду, где је од 1985. био у звању редовног професора (Историја југословенске драме и позоришта). На Факултету драмских уметности у Београду радио је од 1992, где је на основним студијама предавао Историју југословенског позоришта и драме, а на магистарским студијама Увод у театрологију. И после пензионисања 2001. године, био је активан као гост-професор на оба факултета на којима је претходно радио, настављајући да предаје Увод у театрологију на Факултету драмских уметности и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у Новом Саду.

 На Факултету драмских уметности био је главни носилац научног пројекта ,,Театролошка и филмолошка истраживања“, шеф Катедре за теорију и историју, као и први главни уредник Зборника радова Факултета драмских уметности, током прве две године (1997, 1998). Био је ментор десет одбрањених магистарских теза на ФДУ и ментор две одбрањене докторске дисертације (у Београду и Новом Саду).

Марјановић је објавио десет књига из области позоришне уметности. Био је одговорни уредник часописа Сцена (Стеријино позорје) од 1970 до 1974, а главни уредник пуних петнаест година (1975–1990). Од 1980. до 1982. писао је позоришну критику за лист Политика. Аутор је пет драматизација, као и великог броја текстова објављених у листовима и часописима у земљи и иностранству. Поред осталог, добио је четири Стеријине награде (три у области театрологије (1998, 2001, 2011) и награду за нарочите заслуге за унапређење југословенске позоришне уметности и културе (1991)). Велику плакету Универзитета уметности у Београду (2003) и Награду за животно дело ,,Ловоров венац“ (2005) коју додељује Позоришни музеј Војводине.

Професор Марјановић је оставио неизбрисив траг у академском свету. Студенти су волели његова предавања између осталог и због јасног вербалног израза, а који је за њега био неодвојив од елементарног интелектуалног поштења. Истовремено, такав је био и његов стил писања о позоришту: прегледан, систематичан, акрибичан, аргументован, уравнотежен у ставовима и вредновању. Рад са студентима доживљавао је као вредност коју ничим не треба релативизовати.   Такво схватање предавачког позива – а био је истовремено озбиљан и духовит професор, једно није сметало другом – употпуњује не само искрена приврженост бројним генерацијама студената, него и однос према млађим колегама на факултету којима је и сâм некада био професор.  

Факултет драмских уметности чуваће успомену на професора Петра Марјановића.

Време и место комеморације биће заказано накнадно, у складу с епидемиолошким условима.