ПРЕДСТАВОМ “ПСИХОЗА У 4.48h” СТУДЕНТИ ФАКУЛТЕТА ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ ОСВОЈИЛИ НАГРАДУ НА ПРЕСТИЖНОМ ЕВРОПСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ
У селекцији од 9 најеминентнијих позоришних академија у Европи, представом “Психоза у 4.48h” по комаду британске списатељице Саре Кејн, а у режији студента Немање Мијовића, Факултет драмских уметности освојио је награду на престижном фестивалу студентског позоришта SETKÁNÍ/ENCOUNTER у Брну (Чешкој). “Својим дубоким и искреним доживљајем представе који је суптилно пренела на сцену”, Нина Перге, студенткиња мастер студија Академије уметности у Новом Саду, добила је награду за најбољу женску улогу и тиме донели српској студентској позоришној сцени прву награду на овом значајном интернационалном фестивалу.
Након овог великог успеха, представа “Психоза у 4.48h” се враћа у Београд, и то у свом новом реконструисаном издању посебно прилагођеном за простор КЦ Живе, у уторак, 14. маја од 19h. По завршетку представе од 21h, у аутентичном простору који симулира психијатријску болницу, Матеј Русмир преузима сцену и води публику кроз остатак вечери уз своје препознатљиве leftifield психотичне мелодије.
“Психоза у 4.48h” се бави раскринкавањем самоубилачке мисли. Депресивна списатељица, чији лик тумаче Нина Перге и Марта Шћекић, након покушаја самоубиства бива заточена на психијатрији где почиње да сумња у здрав разум након што се заљуби у амбициозног младог доктора, кога игра Огњен Мићовић, који јој усађује идеју да је једини начин да живи лечење медикаментима. Када процес тражења праве терапије не успе и јаве се психотичне епизоде, демантујући љубавни однос који су имали, он је отпушта из болнице не остављајући јој никакву наду да јој може бити боље, због чега се она убија. Сара Кејн овај драмски текст оставља као свој тестамент у којем разобличава своју истину о борби са депресијом и апатичним друштвом које ју је одбацило.
Представа је настала на иницијативу групе младих уметника, који су понети мањком репрезентације на јавној сцени о теми менталног и душевног здарвља, као и начинима на које заједница третира ове проблеме, желели да кроз перформативни дискурс скрену пажњу на њихову важност.