In memoriam - Дејан Мијач (1934 – 2022)
У Београду је 5. априла 2022. године преминуо Дејан Мијач, редовни професор Факултета драмских уметности у пензији, редитељ, дописни члан Српске академије наука и уметности. Факултет драмских уметности опрашта се од свог дугогодишњег професора чије је уметничко дело обележило епоху српског и југословенског позоришта.
Дејан Мијач био је наставник Позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду од 1974. као доцент, а од 1984. као редовни професор, до одласка у пензију 1996. Његов педагошки рад био је заснован на високим стандардима које је постављао и у уметничком стваралаштву, а у класама које је водио дипломирали су неки од најистакнутијих позоришних редитеља у Србији, као и данашњих професора ФДУ. Као професор глуме радио је и на Академији уметности у Новом Саду (1978 – 1982), а предавао је глуму и у Драмском студију СНП-а (1964 – 1972).
Дејан Мијач дипломирао је Позоришну режију на Академији за позориште, филм радио и телевизију у Београду 1957. године у класи професора Вјекослава Афрића.
Прве професионалне представе, претежно засноване на англосаксонском драмском репертоару 20. века, режирао је од 1957. до 1961. у Народнм позоришту у Тузли, где је и добио прва професионална признања. У периоду од 1962. до 1974. поставио је тридесет шест представа у Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду, где је у потпуности изгранио свој уметнички профил и постигао пуну уметничку афирмацију (поред осталог, антологијска поставка Покондирене тикве (1973) означила је радикални заокрет у сценском наслеђу Јована Стерије Поповића те отварање новe епохе у приступу његовом драмском опусу). Паралелно с радом у Српском народном позоришту, Дејан Мијач је почео да режира и у другим позориштима Србије и Југославије, превасходно у Југословенском драмском позоришту (ЈДП), за које је последњих деценија своје уметничке каријере био посебно везан, као и Атељеу 212, Звездара театру, Народном позоришту Сомбор итд.
Поред осталог, у његова најуспешнија редитељска остварења спадају и:
Покондирена тиква Ј. Стерије Поповића (СНП, 1973), Женидба и удадба Ј. Стерије Поповића (Народно позориште Сомбор, 1975), Васа Железнова Максима Горког (ЈДП, 1976), Пучина Бранислава Нушића (ЈДП, 1977), Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића (ЈДП, 1985), Родољупци Ј. Стерије Поповића (ЈДП, 1986), Мера за меру Виљема Шекспира (СНП, 1998), Псећи валцер Леонида Андрејева (ЈДП, 2004), Скакавци Биљане Србљановић (ЈДП, 2005), Трг хероја Томаса Бернхарда (Атеље 212, 2005).
Бројни су врхунски доприноси Дејана Мијача нашој савременој позоришној уметности: промена интерпретативног хоризонта и отварање нове епохе у поставкама националне драмске класике, посебно на примеру Ј. Стерије Поповића – чиме се, поред осталог, сврстава и у шири оквир европске режије драмске класике средином друге половине 20. века, засноване на сродним стилско-жанровским и значењским интервенцијама водећих иностраних редитеља; дубинско и слојевито тумачење драмског текста из којег произилази одговарајући, инвентивни сценски израз за поставке (нарочито праизведбе) савремених националних драма (Љ. Симовић, Б. Србљановић и др.); врхунски домети у раду с глумцима и отварање нових перспектива у оквиру професионалних биографија водећих глумаца; позоришно стваралаштво засновано на перфекционистички постављеним, неретко естетски иновативним уметничким стандардима, који не искључују високи степен комуникативности него су, напротив, с њим тесно повезани; прецизан и тачан одабир драмског текста у контексту друштвеног тренутка: одговорно и слојевито проблематизовање релевантхих тема од значаја за зајединцу
Добитник је великог броја награда за уметничко стваралаштво, међу којима и осам Стеријиних награда (седам за најбољу режију и Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе), Октобарске награде Београда, Октобарске награде Новог Сада, две награде ,,Бојан Ступица“ за режију итд. У његовим представама учествовао је низ наших водећих глумаца свих генерација, као и других врхунских уметничких сарадника из различитих области (сценографи, костимографи, композитори и др.). Број награда које су добили уметнички сарадници у представама које је режирао мери се стотинама..
О уметничком стваралаштву Дејана Мијача објављене су три монографије (од чега две научне) те више поглавља у научним монографијама.
На предлог Факултета драмских уметности и Удружења драмских уметности Србије, Дејан Мијач је 2021. године (заједно са Миодрагом Табачким чије сценографско дело изворно припада примењеној уметности) постао први позоришни уметник који је примљен у чланство САНУ.
Комеморација поводом смрти Дејана Мијача биће одржана у понедељак 11. априла у 11 сати у Југословенском драмском позоришту. Сахрана је истог дана на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 14.30 сати у цркви Светог Николе на Новом гробљу.
